Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Zdravlje

09.03.2019 u 09:00

Trudnoća uprkos kanceru

I beba ̶ posle izlečenja raka. Svaka treća žena kojoj se bolest pre 30. godine otkrije u ranoj fazi kada je moguće očuvati plodnost ima mogućnost da postane majka, dok je ova verovatnoća kod onih starijih ̶ ispod pet odsto. Prirodno je da žena, posebno mlađa, među želje i planove za novi život van bolnice i operacione sale doda i ogromnu nadu da će se izboriti za dete. Problema ima i drugačijih, kada se nekim pacijentkinjama bolest i trudnoća dogode u isto vreme, pa se lekari nađu pred zadatkom da spasavaju oba života. Prof. dr Vesna Kesić, ginekolog onkolog u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, pravi je i pouzdan sagovornik o toj temi. Pogotovo što se u savetovalištima za

Društvo

30.01.2019 u 20:30

Lakše disanje tek na proleće

Užice, Valjevo, Kragujevac, Kosjerić, Beograd nalaze se na spisku gradova u kojima se ovih dana teško diše, iako stručnjaci za kvalitet vazduha u Srbiji tvrde da kod nas nije ni bolje, a ni gore nego u evropskim zemljama. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da smo i propise harmonizovali sa njihovim, da su granične vrednosti, recimo ugljen-monoksida, iste i kod nas i u EU. To nalaže i Poglavlje 27 u kontekstu pridruživanja i vođenja monitoringa, ocene kvaliteta i smanjenja aerozagađenja. Žiteljima pomenutih naših gradova neće biti ništa lakše od podsećanja da se njihovo mesto nalazi u kotlini

Društvo

14.01.2019 u 19:00

Milion dinara ceh za lekarsku grešku

Ako sve ide kako bi trebalo, što znači bez odugovlačenja i „zavlačenja”, lekarska greška se može sudski dokazati za pet godina, mada se nekim razumnim rokom smatra period od tri do pet godina. Vrlo često umesto određenog lekara bude tužena bolnica ili medicinska ustanova u kojoj radi jer se šteta tako lakše naplati. Osuđujućih presuda ima poprilično, one najteže budu na„doknađene” s petsto hiljada dinara do milion, ali se o njima ne govori mnogo mada bi trebalo, smatra dr Jelena Simić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Uni„on”. Lekari se kod nas više pominju poslednjih godina zato što masovno odlaze u inostranstvo, zato što se žale na plate i neplaćena

Društvo

19.11.2018 u 09:35

Pedijatri poslednjih godina propisuju sve manje antibiotika

Potrošnja antibiotika u Srbiji je smanjena za trećinu poslednjih godina, posebno u lečenju dece, što potvrđuje da je Srbija napravila veliki iskorak u racionalizaciji potrošnje ove vrste lekova. Ovaj dobar učinak posebne višegodišnje kampanje, i protekli Evropski dan svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika, bio je povod da ministar zdravlja Zlatibor Lončar još jednom podseti pacijente da antibiotike nikada ne koriste na svoju ruku jer je stopa rezistencije na ovu vrstu terapije i dalje visoka. Istovremeno ih je pozvao da antimikrobne medikamente uzimaju samo kada za to postoji opravdanje, što znači kada je dokazano da je reč o bakterijskoj infekciji. – Od pokretanja kampanje ukupna potrošnja antibiotika smanjena je sa 36,5 odsto u 2015. godini, kada je dostigla maksimum, na

Društvo

18.11.2018 u 16:05

Ostrog na ramenu, tiket u džepu

Kao po komandi, većina se prekrsti dok gradski autobus prolazi pored crkve, neki nose brojanicu na ruci, mada ima i onih trećih koji su otišli stepenik više i ponosno leti pokazuju rame ili grudi na kojima je istetoviran manastir Ostrog ili lik nekog sveca. O balkanskoj omladini i njenoj potrebi za religijom i verom razmišljao je i pisao Nikola Mijatov, istraživač pripravnik u Institutu za savremenu istoriju, gde piše i svoj doktorski rad. Na internetu sa drugarima on ima stranicu na kojoj pojedinačno nastoje da osvetle mnoge socijalne fenomene i tako podstaknu možda i druge da stave prst na čelo. – Da li ćete vi da se prekrstite kada prolazite pored crkve u autobusu ili u tramvaju pored Hrama Svetog Save potpuno je periferno, važniji je odnos koji taj mladi čovek ima prema Bogu i

Društvo

16.09.2018 u 11:48

Lazar i plavi zeka svima donose radost

Priča o malom Lazaru i njegovom plavom zeki proširila se Avalom i završila na stranicama – slikovnice. Svi koji posete manastir Presvete Bogorodice Trojeručice na Trešnji, u zaseoku Drobnjaci, tu dečju knjižicu ponesu kući jer je mati Zlata Pantelić, koja za sebe skromno kaže da je nastojateljica ove svetinje, pokloni svakom gostu, s velikim zadovoljstvom. U vreme kada je malo spremnih da daruju druge, igumanija smatra da oni koji nađu put do hrama brvnare u Drobnjacima da bi upalili sveću, pomolili se ispred ikone Bogorodice Trojeručice i našli se gde i čestice moštiju ruske svetiteljke iz 20. veka Svete Marije Gatčinske, zaslužuju takav dar, gostoprimstvo, njenu pažnju, ratluk, kafu i čašu hladne vode. – Znate li kakva je radost zavladala! Slikovnica je probudila decu u odraslima,

Društvo

08.09.2018 u 22:00

Srbija krajem septembra u CERN-u

Krajem septembra Srbija bi mogla da postane punopravan član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja ili skraćeno CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire). To je svakako dobra vest a i povod da premijerka Ana Brnabić početkom nedelje poseti ovu naučnu instituciju, budući da ona okuplja gotovo sve države na planeti i predstavlja lidera u nauci, u razvoju vrhunskih tehnologija i računarstvu. Prof. dr Petar Adžić, predsednik naše Komisije za saradnju s CERN-om i predstavnik Srbije u Savetu CERN-a, podseća da postoje dva važna razloga za ovu posetu: privođenje kraju procedure za punopravno članstvo i potpisivanje ugovora o obrazovanju i treningu nastavnika fizike srednjih i osnovnih škola u CERN-u. – Poseta visoke delegacije Srbije CERN-u je verovatno jedna od najviših do sada,

Društvo

25.08.2018 u 22:00

Kada se veliki umovi igraju naukom o podacima

Kad iz Amerike stigne više od 50 naučnika i istraživača, koje je odabrala tamošnja Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF), a uvažava samo one što postižu vrhunske rezultate, onda je nesumnjivo reč je o jedinstvenom događaju. Beogradu je posle osam godina truda uspelo da bude domaćin značajnog naučnog skupa – radionice naučnika iz SAD, Srbije i zapadnog Balkana koji se bave naukom o podacima (oni s engleskog govornog područja rekli bi: data sajans). Uz sve pozvane goste na jednom mestu naći će se oko 600 umnih glava. Svoje okupljanje naučna elita s one strane Atlantika započinje u nedelju, odlazeći u arheološki park Viminacijum, a od ponedeljka bi trebalo da budu na sesijama u Palati „Srbija”. Predsedavajući beogradske radionice SAD–Srbija i zapadni Balkan biće prof. dr Zoran

Društvo

05.08.2018 u 22:00

Jedan šalter za sva dokumenta

Kada se pomene više od 30 miliona podataka o građanima Srbije i pomisli na ćate koje bi to čuvale u nekim svojim kompjuterima ili, još gore, u fasciklama na policama i vadile po potrebi, neminovno bismo se vratili na vic s onim čuvenim „fali ti još jedan papir”. U Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu nema polica, dokumenata, nema soba, zatvorenih vrata, jer u ogromnoj sali sedi mlad svet, ispred svakog laptop, kao i ispred direktora Mihaila Jovanovića. Oprema koja „pamti” i čuva one silne podatke je nedaleko od njih, u sigurnosnim ali lepo obojenim „kavezima”. Dakle, šta su uradili za godinu dana koliko postoje? – Pretvorili smo javnu upravu u servis građana. Ljudi ne idu od šaltera do šaltera da bi kao kuriri nosili svoja dokumenta, već dođu na jedan šalter i

Društvo

24.06.2018 u 22:00

Nekada drug i gospodin, danas brat i tebreks

Brate! Brate! Na sve strane braća, čak ni ženski rod više nije smetnja da se kaže: „Brate mama!” ili „Brate sestro!”, da bi u poslednje vreme stigao i pozdrav „ljubi brat u vrat”. Kad je neko profesor u školi, poput Nikole Mijatova, i u prilici da sluša „bratiju” bez prestanka, ne čudi da i sam počne da analizira kako se ta reč uvukla u rečnik mlađarije. Kad se pridoda i malo istorije, eto neobične priče. Odakle da smo toliko masovno braća? – Pobratimstvo je deo naše tradicije i to je dobro poznato, mada bih rekao da je to neki balkanski manir jer je i Tin Ujević odavno napisao pesmu „Pobratimstvo lica u svemiru”. Vremenom se takvo obraćanje izgubilo jer asocira na prisnost koja nije uvek primerena, jer se ne može se svakome reći: „Brate!”, pa je dugo obraćanje...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Rajna Popović