Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Magazin

02.02.2018 u 08:15

Holivudske zvezde na beogradskoj kaldrmi

Beogradske ulice su ponovo postale deo filmske scenografije: filmadžije iz belog sveta predvodi slavni francuski režiser Lik Beson, a u filmskoj ekipi su ruska glumica i foto-model Saša Lus, Helen Miren, Luk Evans ... Snima se krimi-triler „Ana”. I druge kinematografske kuće iz sveta rado koriste naše gradove, prirodu, ali i profesionalne usluge filmskih radnika u Srbiji. Ovde su već snimale holivudske zvezde: Ben Kingsli, Pirs Brosnan, Kevin Kostner, Džon Kjuzak, Natali Dormer i Džesika Čestin, koja je 2010. godine snimala u Beogradu Šekspirov „Koriolan” sa Ralfom Fajnsom, Vanesom Redgrejv i Džeraldom Batlerom. Fajns se lane vratio u našu zemlju sa novim projektom o životu čuvenog baletana Rudolfa Nurejeva – „Bela vrana”. Zašto je Srbija zanimljiva „filmadžijama” iz sveta, i šta ona ima

Magazin

26.01.2018 u 13:15

U Budimu gradu uvek neko čudo...

Dok su Srbi i drugi pravoslavci prve januarske subote u ovoj godini slavili Badnji dan, naši susedi u Mađarskoj obeležavali su drugačiji praznik – četiri decenije od povratka Svete krune. Kraljevski nakit mađarskih vladara je posle Drugog svetskog rata, kad je zemlja ostala u komunističkom lageru „iza gvozdene zavese”, odnet, zajedno sa Svetom krunom, u Zapadnu Evropu, a zatim pohranjen u državnom trezoru SAD u Fort Noksu, gde se čuvaju i američke zlatne rezerve, kako ne bi dospeo u ruke Sovjetskog Saveza. Vraćen je u domovinu tek 1978. godine. Reč je o kruni Svetog Stefana, prvog ugarskog kralja, kojom su krunisani svi mađarski vladari. Pretpostavlja se da je napravljena 1070. godine u Konstantinopolju, kao poklon vizantijskog cara mađarskom kralju. Šetnja skupštinom za 17,5

Magazin

05.01.2018 u 08:15

Dobro organizovan maštar

Veći deo života je, kako kaže, „jeo novinarski hleb”, ali posle „Velikog rata” više niko o Aleksandru Gatalici ne razmišlja drugačije nego kao o jednom od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Nije to samo zbog dve prestižne nagrade koje je ovaj roman osvojio 2012. godine – NIN-ovu i nagradu „Meša Selimović” – već pre svega zato što je Gatalica uspeo da u vreme opšteg zamora „teškim temama” zainteresuje ogroman broj čitalaca za bolnu istorijsku epohu i da od obimnog ratnog romana, sa mnoštvom likova i događaja, napravi bestseler koji je imao 28 izdanja. Poslednji argonaut Nismo ga pitali da li je poželeo da spisateljski rad kruniše delom koje će, poput „Rata i mira” „Za kim zvono zvoni” ili „Vremena smrti” Dobrice Ćosića, ostati kao potresno svedočanstvo...

Magazin

30.12.2017 u 13:15

Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe

Šta se dogodilo sa životom u velikim gradovima Osmanske imperije posle njenog raspada i ratova koji su usledili? Kako su, očima tadašnjih novinskih foto-reportera, izgledali razvoj novih nacionalnih država, velika promena od tradicionalnog ka modernom, i svakodnevica običnih stanovnika Beograda i Sarajeva u Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, i Ankare i Istanbula u Republici Turskoj dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka? Kako su se odevali, čime zabavljali, gde sastajali? O tome govori putujuća izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” u Istorijskom muzeju Srbije, autorke dr Nataše Mišković, profesorke Univerziteta u Bazelu (Švajcarska). U pripremi izložbe su učestvovali i stručnjaci Muzeja Jugoslavije i profesor fotografije Akademije likovnih umetnosti u

Magazin

27.12.2017 u 13:15

Praznici podstiču maltretiranje žena

Umesto da budu vreme radosti, druženja i porodičnog zbližavanja, praznici su za neke dani kojih se najviše pribojavaju. Jer, pokazalo se da upravo tada ima najviše slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja. Žene u takvim prilikama češće stradaju od ruke svojih muževa ili partnera. Vesna Stanojević Zato bi se moglo dogoditi da podatak o 30 ubijenih i više od 3.000 žena povređenih u porodičnom nasilju u Srbiji u 2017. godini – četiri od njih su usmrćene samo u decembru – ne bude konačan broj. Mnoge žrtve ne prijavljuju nasilje, iz različitih razloga. Neke žene veruju da će se nasilnik popraviti, da će promeniti svoje ponašanje ako prestane da pije ili nađe posao, ili ako one „budu bolje” prema njemu... Druge se plaše da ostanu same, naročito ako su ekonomski zavisne, nemaju posao,

Magazin

20.12.2017 u 08:15

Sutrašnjica je već počela

Unapređena veštačka inteligencija, kiborzi, roboti – kućni ljubimci koji „prepoznaju” osećanja svojih vlasnika; „pametne” mašine i sistemi koji omogućavaju ljudima da sa drugog kraja sveta, recimo, uključe grejanje u svom stanu, odmrznu ručak, pokrenu usisivač ili sistem navodnjavanja u bašti; autonomna vozila i dronovi; trodimenzionalni štampači; „ugrađeni” zdravstveni čipovi u ljudskom telu; cele biblioteke smeštene u kindl, majušni uređaj koji nam omogućava čitanje klasika i modernih bestselera koji nisu u obliku knjige; aplikacije za navigaciju i „smart” vodiči kroz gradsku gužvu; automatsko prevođenje sa bilo kojeg jezika na internetu... Miloš Žikić (Foto lična arhiva) Tehnologije koje smo, pre jedva dvadesetak godina, mogli da sretnemo samo u naučnofantastičnim romanima...

Magazin

07.12.2017 u 13:00

I žene su bile samuraji

Hiljadugodišnja istorija samuraja, plemićke vojničke kaste Japana, zabeležena je uglavnom kroz priče o muškarcima ratnicima, dok je uloga žena, koje su se u mnogim odlučujućim bitkama borile uz njih, sasvim potisnuta. Žene samuraji su, međutim, prolazile jednako strogu i napornu obuku, polagale zakletvu da će životom braniti svoj klan, gospodara i čast, i činile su oko 30 odsto samurajskih jedinica na bojištima. Ove ratnice su jednako uvažavane kao muški borci. O najslavnijima, čija su imena do danas zapamćena, Kali Šćepanski napisala je u studiju „Slike žena – samuraja”. One su poštovale bušido – etički kodeks samuraja, odlikovale se vrlinama kao što su čast, hrabrost i odanost...

Magazin

01.12.2017 u 15:05

Ukusi Italije u Srbiji

Tradicija italijanskog kulinarstva je u Srbiji izuzetno cenjena, namirnice i vina poreklom sa Apeninskog poluostrva veoma popularne, a recepti mediteranske kuhinje toliko rasprostranjeni i u domaćinstvima i u restoranima, da su počeli ozbiljno da potiskuju dosad neprikosnovene balkanske gurmanluke. ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco Ali, nisu samo pica, parmezan, tiramisu i kjanti razlog što na našem tržištu na svakom koraku „nalećemo” na Italiju: ona je u poslednjih 16 godina najveći strani investitor u Srbiji, a prošle godine je bila drugi po redu trgovinski partner naše zemlje.

Kultura

18.10.2017 u 21:31

Zašto da vozimo bicikl ako možemo raketu

Svečano otvaranje obnovljenog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koje počinje u petak u 10 sati, a na koje se čekalo punu deceniju, povod je za dolazak poznatog svetskog koreografa Jakopa Godanija, umetničkog direktora Drezden Frankfurt kompanije. Specijalno za ovu priliku on je osmislio performans u kojem će, osim 17 članova njegove baletske trupe, učestvovati i naši plesači odabrani na audiciji održanoj početkom septembra u Nacionalnoj fondaciji za igru. Godani je prvi put bio u Srbiji prošle godine, sa svojom predstavom „Primarna trilogija”, koju je kompanija Drezden Frankfurt izvela na Beogradskom festivalu igre. Za razliku od tih 75 minuta zgusnutih, žestokih pokreta i snažnih emocija, po kojima su njegova dela poznata, koreografija koju će naša publika imati prilike da vidi

Kultura

26.03.2017 u 19:45

Kada jama postane planina

Čuveni „Škotski plesni teatar” prvi put gostuje u našem regionu, a publici u beogradskom „Sava centru“ predstaviće se u nedelju uveče celovečernjim komadom „Jama” („Yama” na japanskom znači „Planina”). Koreografiju je uradio popularni Damijen Žale, koji poslednjih dvadesetak godina potpisuje neke od najcenjenijih produkcija svetske scene, uključujući i nagrađivane radove nastale u saradnji sa Marinom Abramović, Akramom Kanom i Sidijem Larbijem Šerkauijem. Ovoga puta udružio je svoje ideje i energiju sa poznatim vizuelnim umetnikom Džimom Hodžisom, koji je osmislio scenografiju za komad inspirisan drevnim japanskim ritualima.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković