Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Beograd

16.02.2018 u 16:57

Osim što je državni, Sretenje je i veliki hrišćanski praznik. Posvećen je danu kada je Bogorodica prvi put u hram dovela Isusa Hrista i upoznala ga sa ljudima. Slavi se od 4. veka, i to 40 dana od Božića. Sveti Simeon je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti, roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil i kad je hteo da to izbriše i napiše „mlada žena”, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. Zbog toga se praznik zove Sretenje. U Beogradu su dva mesta posvećena ovom prazniku – paraklisa u

Beograd

13.02.2018 u 08:22

Kad nestanu kontejneri navike ostaju

Sugrađani koji žive u Beogradskoj ulici u Sremčici, dve stanice od okretnice mislili su da su pre dva meseca rešili problem odvoženja smeća. Smatrali su da će posle dobijanja kanti za kućni otpad i reciklažu konačno biti rešeno bacanje otpada oko kontejnera, ali i da će napokon kao i svugde u svetu ispred dvorišta imati kante u koje će odlagati smeće. Ubrzo se, nažalost, pokazalo da ovo rešenje kod mnogih komšija nije nimalo uticalo na njihovu svest. Jedan broj suseda je iz nevolje, a neki i iz obesti nastavio da baca kućno smeće i baštenski otpad na mesta gde su nekada bili kontejneri. Sada se na tim lokacijama stvaraju mini deponije, pa se opet dešava da radnici „Gradske čistoće” osim smeća iz privatnih kanti moraju da čiste i postojeće otpade. – Kada je u decembru počela podela

Politika

11.02.2018 u 22:00

Beograd da postane beo grad

Izgleda da je „zeleni talas” zahvatio Srbiju i da se odrazio na političku scenu na kojoj se u poslednje vreme pojavilo nekoliko stranaka s ovom bojom u imenu. Među njima je i Zelena stranka Srbije, čiji je nosilac liste na beogradskim izborima Nebojša Žugić. U programu stranke, začete 2008. godine u Kovačici, piše da je usmerena na predstavljanje, zaštitu i unapređenje prava slovačke nacionalne manjine, ali je akcenat na insistiranju na socijalnoj pravdi, demokratiji, životnoj sredini, zelenoj poljoprivredi... Otkud želja stranke iz Kovačice da se okuša na izborima u prestonici? Ideju za osnivanje stranke dao je Jan Paul. Kako u Kovačici uglavnom žive

Beograd

05.02.2018 u 16:56

Policijski umetnik u belom odelu

Dok je on regulisao kretanje vozila, saobraćaj je bio pesma, a njegov posao graničio se s plesom. Obučen u belo odelo, gracioznim pokretima „raščišćavao” je saobraćajne gužve u vreme kada je Beograd dobijao epitet metropole. Stariji sugrađani se i danas sa setom sećaju čuvenog saobraćajca Jovana Bulja, a mladi se s njim „upoznaju” iz priča. Ovog februara obeležava se osam godina od njegove smrti. – Naš najčuveniji saobraćajac sedamdesetih godina bio je atrakcija prestonice, posvećen poslu koji je obavljao na uzbudljiv i originalan način. U elegantnoj beloj uniformi i pokretima u to vreme saobraćaj je regulisao kod Doma omladine, na Terazijama i na raskrsnici kod „Londona”, gde se okupljao veliki broj građana i turista. Oni su sa oduševljenjem posmatrali koreografije nadaleko poznatog

Društvo

03.02.2018 u 22:00

U Srbiji se godišnje proizvede do 200.000 tona opasnog otpada

Šta se krilo u nedrima Srbije, ispod zapuštenih livada, godinama se nije znalo ili se samo naslućivalo. A onda su, za nešto više od mesec dana, na nekoliko različitih mesta „isplivale” tone i tone opasnih materija poput benzola, toulena, ksilena, raznih insekticida, otpadnih ulja... Među razlozima zbog kojih je otpad skrivan, umesto da je prerađen je i to što njegovo uklanjanje košta, ali i što Srbija dan danas nema pogon za preradu izuzetno opasnog otpada. Mnogima se više isplatilo da na opustelim poljanama malo začeprkaju zemlju i nebezbedne buriće sa rizičnim materijama sakriju ispod busenja trave umesto da poštuju proceduru kretanja otpada i njegovog uklanjanja.

Društvo

03.02.2018 u 15:54

Bombardovanje aerodroma u Lazarevcu zaboravljena priča

U aprilu se navršava 77 godina od kada je nemačka avijacija u Drugom svetskom ratu bombardovala Beograd. U toj operaciji sa zemljom je sravnjen veliki deo prestonice, nastradalo je više hiljada građana, naneta je neprocenjiva šteta važnim infrastrukturnim objektima, nacionalnim i kulturnim institucijama. Među pričama koje je prekrio zaborav je i ona neispričana o sudbini pomoćnog aerodroma kod Lazarevca uništenog u bombardovanju 7. aprila 1941. godine. U odbrani zemlje od nacističke Nemačke, na tom mestu je devet avijatičara herojski izgubilo živote – Lazar Štarbeger, Senta Milenković, Lazar Ivančević, Petar Stanojević, Miodrag Ž. Mihailović, Labud Egić, Tihomir Simeunović, Krojač Stančelović i Luka Stojanović. – U istoriji srpskog naroda postoje mnogi neistraženi događaji,

Beograd

02.02.2018 u 20:44

U Vukićevici ponovo nađen sumnjivi otpad

U obrenovačkom selu Vukićevica danas je po treći put otkriven otpad za koji se sumnja da je opasan. Ovoga puta pronađeno je petnaestak buradi u kojima se nalazi uljani sadržaj i maziva industrijskog porekla. Sumnja se da je mesto na kome je nađen otpad u vlasništvu oca Zorana M. koji se od decembra nalazi u pritvoru kao osumnjičeni za zakopavanja opasnog otpada. Osim buradi nađenih u njivi koja se nalazi na 200 metara od puta, otkriveno je i dvadesetak ploča nalik na staklenu vunu. One su pronađene u tamnim kesama. Na mestu događaja bili su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, predstavnici obrenovačkog tužilaštva i Bezbednosno informativne agencije. Krajem decembra prošle godine otkriveno je 20 tona optada u selu Vukićevica, a potom je na imanju sela Veliko polje pronađeno oko stotinak buradi opasnog otpada.

Beograd

28.01.2018 u 22:00

Obnova dve oaze – parkova Prijateljstvo i Proleće

Pionirski park, bivša Dvorska bašta, dobio je krajem prošle godine novi izgled. Izgled najzad menjaju Zemunski park i nekadašnja „livada” kod Ušća. Na obnovu ovih centralnih zelenih oaza čekalo se decenijama. Ovim radovima ne završava se uređenje ostalih „pluća grada”. Za ovu godinu u planu je obnova dve značajne zelene tačke – parka „Prijateljstva” i parka „Proleće”. – Po obimu, najzahtevniji biće nastavak radova na Ušću. Konkretno, park „Prijateljstva”, gde ćemo raditi celokupnu obnovu. Zadržaćemo postojeću matricu staza, ali ćemo morati potpuno da ih menjamo. Podići ćemo oko 8.000 kvadrata oštećenih kamenih ploča i umesto njih postavićemo nove, izdržljivije, najverovatnije granitne. Posebno ćemo povesti računa o stablima koje su u Aleji mira prethodnih decenija sadili strani

Beograd

25.01.2018 u 22:00

Počeo „popis” vrabaca na Starom gradu

Koliko tačno dživdžana ima u prestonici ne zna se jer već odavno za jedan od simbola grada nije urađen „popis”. Da bi došli do preciznijih podataka, stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije krenuli su u decembru u istraživanje brojnosti ove ptice pevačice i to na opštini Stari grad. Tim ornitologa će popisati dve vrste – vrapce pokućare i poljske vrapce. – I pored brojnih naučnih institucija nikada do sada nije urađeno istraživanje vrabaca, na koje bismo mogli da se pozivamo. Tako da će se prvi put u ovom delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Odlučili smo se da istraživanja uradimo na Starom gradu jer to je centralna opština na kojoj mogu jasno da se vide uslovi u kojima oni žive. Nadamo se da ćemo brojanje nastaviti i sledeće godine i na Starom

Beograd

21.01.2018 u 09:52

Ples igrača akademije iz Pekinga govori više od reči

Vatromet boja, isprepletenost pokreta tela i neobičnih predmeta, živopisne scene očarali su beogradsku publiku u Narodnom pozorištu. Gledaoci iz Srbije, ali i državljani Kine, kojih je bilo u velikom broju, širom otvorenih očiju pratili su svaki pokret igrača Plesne akademije iz Pekinga, na Velikoj sceni nacionalnog teatra. Oni su opravdali epitet jedne od najprestižnijih ustanova kulture u svetu i priredili nesvakidašnji doživljaj izvođenjem kineskog klasičnog plesa „Fen mo”. Više od 30 učesnika, pod palicom koreografa Ljenga Ćuna, uz pomoć suncobrana, mačeva, kose, suknji, štula... prikazalo je lepezu različitih osećanja – od zaljubljenosti, preko privrženosti, tuge, do opuštenosti. Kulturne barijere nije bilo jer su savršeni govor tela i divna muzika publici rekli sve. U prvom činu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević