Prolećna najezda zmija u Beogradu

– Prostor iza zgrade je zapušten jer su bile predviđene garaže, ali nikada nisu završene. U blizini tog mesta komšije se često okupljaju, pa je tako bilo i u nedelju. Dok smo sedeli na klupi, iznenadio nas je neobičan zvuk. Izgledalo je kao da je palo nešto teško na beton. Kada smo se okrenuli, videli smo dve isprepletene zmije. Komšije Bojan, Vlada i Ljuba odmah su reagovali i uspeli jednu zmiju pomoću štapa da ubace u neki kanister, dok su druge komšije pozvale „Zoohigijenu”.

Druga zmija uspela je da odgmiže u prostor iznad garaže gde se nalazi žbunje. Nismo se baš nadali da će neko doći u nedelju da ih ukloni, ali su se radnici „Veterine” ubrzo pojavili. Preuzeli su zmiju i rekli da je bezopasna, odnosno da je reč o smuku, koji je inače neotrovan – priča Anja i ističe da nikom od komšija nije bilo prijatno jer su gmizavci bili dugački više od metra.

Zmiju „pobegulju” i još jednu njenu „rođaku” komšijska ekipa našla je nešto kasnije u delu žbunja u rupi u zemlji iznad garaže.

– Momci su napravili „spravu” od cevi i kanapa i uspeli da uhvate jednu od tih zmija. Prebacili su je u kantu i prema savetima radnika „Zoohigijene” odneli je van naselja, odnosno do kanala Galovica. Treću zmiju komšije su otkrile u ponedeljak i nju su preuzeli radnici „Veterine Beograd” – napominje Anja.

Iako se mnogima na pomen reči zmija podiže kosa na glavi, a niz leđa spušta jeza, sugrađani ne bi trebalo da brinu jer u Beogradu nema zmija otrovnica.

– Na periferiji grada najčešće mogu da se nađu stepski smukovi. Reč je o prilično krupnim, snažnim i dugačkim zmijama koje i najviše plaše ljude, ali su neotrovne. U delovima grada gde ima šume javlja se obični smuk, takozvani Eskulapov smuk. On je nešto manjih dimenzija, slabije se kreće, uglavnom ga ima u sumrak pa ga ljudi ređe i sreću. Ribarica i belouški najviše ima u priobalju, ali mogu da se pojave i u centru grada jer ih ima u odvodima za atmosferske padavine. Smukulja je manja zmija, može da se pojavi gradu, ali ne baš tako često – objašnjava dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ono što treba istaći, kaže Ajtić, jeste da zmije zbunjuju različiti mirisi, zbog čega i mogu da se nađu u gradu. Upravo ti mirisi, pomoću kojih se kreću, mogu da ih spreče da pronađu svoje prirodno stanište, a to su livade, šume, priobalje...

– Za razliku od užeg centra grada, obodni delovi su njihovo prirodno stanište. A ako još čovek na tim mestima odloži građevinski materijal, onda im napravi idealno mesto za skrivanje. One tu provode najveći deo dana. U najtoplijem delu, ako im ostavimo otvorena vrata, mogu da uđu u kuće i objekte koje koristimo jer beže od toplote. U izuzetnim slučajevima, ako je zid hrapav i ima puno izbočina, mogu da se popnu uz njega, ali to uglavnom može samo smuk koji ima jaku mišićnu građu. Zmijska legla ne postoje, osim u sezoni parenja i hibernacije. Sezona parenja kreće u proleće. Ove godine je ta sezona malo zakasnila zbog hladnog perioda u martu, ali to se ne odnosi samo na zmije, već i na druge životinje – navodi Ajtić.

To što je u gradu uhvaćen nešto malo veći broj zmija može se objasniti povećanim brojem poziva „Zoohigijeni” jer su sugrađani obavešteni koga mogu da zovu, a može se shvatiti i kao prirodni proces razmnožavanja. Dešava se, kako kaže Ajtić, da jedne godine ima više zmija, odnosno predatora, a druge glodara, tj. plena, ali je to sve deo normalnog prirodnog procesa.