Zaslužena titula auta godine

U verovatno najtežoj godini za proizvođače automobila u svetu neobično zvuči podatak da se za jedan model srednje klase čija cena prelazi 20.000 evra, čeka i po nekoliko meseci. Neobično, ali tačno. Radi se o ovogodišnjem automobilu godine u izboru evropskog žirija, Opelovom modelu sa isto tako neobičnim imenom - insignija.

Opel je do sada važio za tehnološki ne baš najnaprednijeg proizvođača, njegovi modeli imali su imidž dobrih, pouzdanih, prostranih automobila namenjenih ne previše zahtevnim kupcima. Teško da su se po nečemu izdvajali, a što bi ih svrstavalo u posebne.

Ipak, i tome je došao kraj. Izbacivanjem na tržište krajem prošle godine modela srednje klase pod imenom insignija stvari su se okrenule za 180 stepeni. Stručnjaci, ali i poklonici automobila bili su ne malo iznenađeni dizajnom insignije koji je odstupao od svega što se od Opela očekivalo. Već na prvi pogled osvojio je evropski žiri za izbor auta godine, što mu je donelo laskavo priznanje, svakako veoma bitno za dalju „karijeru” svakog novog modela. A da se insignija dopala i kupcima govori podatak da u Riselhajmu i danas imaju problema da zadovolje sve zahteve onih koji žele da postanu vlasnici ovog automobila.

Šta je to što je insigniju stavilo na čelo klase u kojoj je, bez ostatka, konkurencija najveća. Pre svega dizajn, veoma neobičan, nešto između klasike i futurizma. To je uspela kombinacija elegantne limuzine i sportskog sedana, a dodatnu privlačnost ovom automobilu daje enterijer, koji nema ničeg zajedničkog sa nemačkom tradicijom koja se, u poređenju sa Italijanima i Francuzima, ogleda u hladnim i jednostavnim rešenjima.

Tu je insignija zadobila dodatne poene, a sve lepe priče o ovom Opelovom favoritu dobile su potvrdu i na našem testu na kome se našao model sa dizel motorom zapremine 2.0 litra sa 160 „konja”. Dakle, već na prvi pogled insignija je zadobila naše simpatije, a taj dobar utisak pojačan je osećajem kada se sedne za upravljač modela sa visokim nivoom opreme. U unutrašnjosti pleni kombinacija dve boje - braon i bež, dominira široka konzola koja razdvaja prednja sedišta na kojoj su smešteni svi uređaji, radio CD, displej, regulacija dvozonske klime, brzinomer i obrtomer su veoma pregledni, a tu su i prekidači na multifunkcionalnom kožom presvučenom upravljaču. Sve deluje savršeno upakovano, a dodatni rafinman daje i aplikacija od pravog drveta širom cele table. Nivo opreme je zaista ogroman već na osnovnom modelu, a penje se do najvišeg sa oznakom „sport” i teško da bismo na ovom prostoru mogli sve da nabrojimo. U ponudi Auto kuće Komnenović, od koje smo dobili auto na test, spisak opreme zauzima čak četiri stranice formata A 4. Pa. ko šta voli (i može da plati), neka izvoli.

Druga dobra karakteristika insignije su motori. Opel je i dosada prednjačio kada je u pitanju odnos zapremine i snage. Ovoga puta ispod haube insignije bio je dizel agregat od 2.0 litra, snage 160 ks, i obrtnim momentom od 350 Njutnmetara između 1.750 i 2.500 obrtaja. Znači da povuče veoma snažno već od samog starta i dostiže maksimalnu brzinu od 218 km/č, uz ubrzanje iz mesta do 100 km za 9,5 sekundi. Sa ovakvim karakteristikama, jasno je da su i međuubrzanja, što je posebno važno, impresivna. Motor je veoma štedljiv, u proseku troši oko sedam litara (grad - auto put), a pogodan je i za brza krstarenja na dužim relacijama. Primera radi navodimo podatak da se pri brzini od 160 km/č motor vrti oko 2.000 obrtaja u šestoj brzini i troši tačno sedam litara dizela. Umerenijom vožnjom sa jednim rezervoarom goriva može se stići od Beograda do Minhena!

U ponudi motora Opel nudi četiri dizela i pet benzinaca. Dizeli su snage od 110, 130, 160 i 190 ks, a benzinci od 115, 140, 180 (turbo), 220 (turbo) i 260 (turbo).

U vožnji insignija se ponaša veoma stabilno, model na testu bio je opremljen gumama Danlop SP sport maks, dimenzije 245/40 R 19, što je dodatno obezbeđivalo stabilnost i tokom forsirane vožnje lokalnim putevima. Insignija se na naginje u krivinama, lako menja pravac i besprekorno reaguje na svaki pokret upravljača. Uz to donji postroj obezbeđuje i odličnu udobnost na lošim putevima, lako „guta” sve neravnine i ne prenosi udarce u unutrašnjost.

Sve u svemu Opel insignija unosi svežinu u srednju klasu i predstavlja veoma udobnu putnu limuzinu, sa mnogo karakteristika klase iznad. Ne odstupa značajno ni u udobnosti, ni u maksimalnoj brzini, ubrzanjima, uz nisku potrošnju. Rečju zaista dobar automobil koji će Opelu na tržištu predstavljati značajan adut u ovim kriznim vremenima, ali i za dobar „brak” sa novim vlasnici koji se očekuju uskoro.

Na kraju i nešto o cenama: osnovi model u benzinskoj verziji staje 19.079 evra, dizel od 110 ks - 22.825, a najskuplja je insignija OPC sport turer (karavan) sa benzinskim motorom od 300 ks, koja staje 39.514 evra. Model na našem testu u opremi „cosmo” (dvozonska klima, električna ručna kočnica, sportski izduv, tempomat, blokada diferencijala i još mnogo elektronike) staje 27.025 evra.

Vladimir Dedić

-------------------------------------------------------------------

Tehnički podaci

Karoserija pet vrata, pet sedišta

Dimenzije d/š/v 4830/1856/1498 mm

Osovinsko rastojanje 2737 mm

Rezervoar, zapremina 60 litara

Pogon na prednje točkove

Motor dizel komon reil, 4 cilindra

Zapremina 1956 ccm

Snaga 160 ks pri 4.000 o/m

Obrtni moment 350 Nm od 1750 do 2.500 o/m

Ubrzanje 0 - 100 km za 9,5 sekundi

Maksimalna brzina 218 km/č

Menjač manuelni, 6 brzina

Kočnice ventilirajući diskovi

Gume (test model) 245/40 R 19