Političko značenje Voždovca

Činjenicu što građani Voždovca treba i treći put da izađu na birališta da bi se formirala lokalna vlast treba shvatiti prvenstveno kao rezultat načina shvatanja vlasti u jednom krugu srpskih političkih stranaka, ali isto tako i kao uvod u ozbiljni poremećaj demokratskih ustanova. Voždovac je signal nastupajuće destabilizacije političkog života u Republici Srbiji, a ne samo neuspeha konstituisanja organa vlasti u jednoj opštini.

Propali izbori na Voždovcu nedvosmisleno ukazuju na dva razloga neuspeha. Prvi – postizborni manevri koalicije oko DS-a, i drugi – dugo sedenje u foteljama vlasti koalicije o kojoj je reč. Da razmotrimo prvi razlog neuspeha. Najbolji odgovor na pitanje zašto nije formirana nova vlast u opštini ponudio je šef beogradskih socijalista g. Antić: „Koalicija sa SNS-om i DSS-om ugrozila bi gradsku vlast” („Politika”, 15. avgusta 2009). Ovakav stav samo je deo onog shvatanja aktuelne vlasti po kome organi državne vlasti treba da se organizuju po vertikalnom principu. Drugim rečima, po shvatanju DS-a i SPS-a, koalicija na republičkom nivou treba da se preslika na svim nižim nivoima. Rezon da opštinska vlast treba da bude kopija republičke, motivisan je privilegijama „onih dole”, a ne potrebama građana. Znači li to da će drugačija vlast od republičke imati neki diskriminatorski tretman?

Nema nikakve sumnje da je ovakvo shvatanje vlasti daleko od demokratskog poimanja. Najpre, kada bi to dozvoljavale prilike, celom Srbijom bi zavladala koalicija na republičkom nivou i onda bismo faktički imali transformaciju demokratije u koalicionu diktaturu ili koalicioni monopol vlasti. Nekoliko partija imalo bi svu vlast po vertikali, a ostale bi bile u opoziciji. Druga negacija demokratije ogleda se u tome što se vlast na nižim nivoima formira tako što se dobija direktiva iz republičke vlade, ili se pogled upire gore, a ne u skladu sa interesima građana u opštinama. Saopštenje gradskog odbora DS-a u kome se ne dopušta formiranje vlasti mimo gradskog modela jasno govori gde se traži legitimitet lokalne vlasti – u partijskoj centrali i republičkim kabinetima, a ne u izbornoj volji građana.

Drugi razlog je opijum vlasti na svim nivoima. To što se DS tako žilavo opirao formiranju drugačije vlasti u opštini Voždovac proističe iz dugog vremena vladanja. Već 15 godina ova stranka drži glavne poluge lokalne vlasti i sasvim je sigurno da joj se ne odlazi. Naviknutost na vlast, stvara iluziju večnosti. A ko dugo vlada mora ne samo da čini greške, već i oseti  hteo ne hteo koruptivnu moć ovog posla. Nije dobro da stranka dugo vlada. Za njeno dobro je da se povremeno povuče u opoziciju, da bude kritičar vlasti. A to bi trebalo da bude vrednost demokratskih političkih stranaka. Da i sama odstupi, a ne da je prezru umorni građani.

Nije odgovornost DS-a i SPS-a samo u tome što nije konstituisana vlast na nivou opštine. Još je veća u onome što će uslediti – odbijanje građana od izbora i politike. Već se uočavaju ozbiljni padovi izlaznosti građana na izbore. A i zašto bi izlazili? Da se mrcvare i da se ponižavaju. Oni daju glas a partijski štabovi serviraju modele vlasti.

Svaki trezveni građanin Voždovca upitaće se: šta ako i posle sledećih izbora ne bude vladajuće većine? Da ne bi postavio to pitanje on neće izaći. I šta ćemo dobiti? Jednu pseudodemokratiju u kojoj mali broj građana izlazi na izbore, a vlast se određuje gore – u gradu ili republičkoj vladi.

*sociolog, naučni savetnik