Ispunimo želju Miljenoviću

Tri napisa u novinama, mladog kadeta Miljenovića, saveznog kapitena Ivkovića i trenera Pešića podstakli su me da se osvrnem na povezanost njihovih želja i konstatacija koje se odnose na sadašnji trenutak naše košarke.

Odavno nisam čuo da jedan mladi kadetski reprezentativac ima tako veliki cilj da želi olimpijsku krunu u budućnosti, do koje, siguran sam, može stići uz ispunjenje mnogih uslova. Ovo je najsnažnija poruka košarkaškoj organizaciji da pripremi potreban ambijent i omogući ispunjenje ovako velike i lepe želje najmlađeg reprezentativca Srbije.

Druga želja dolazi od saveznog kapitena Ivkovića koji kaže: „Naša košarka duže vreme ne izbacuje vrhunske igrače. Verujem da će predstojeći evropski šampionat pojedine mlade igrače izbaciti u orbitu vrhunskih evropskih asova”. Savezni kapiten obrazlaže i da naši mladi igrači zaostaju u individualnoj tehnici, kontranapadu i šutu, pa nastavlja: „Osvajali smo medalje u mlađim kategorijama igrajući na iskustvo i postavljene napade”.

Trener Pešić je ovoga leta pratio tri velika šampionata za mlade i upozorava košarkašku Srbiju na „ozbiljnost koja se odnosi na kompletan rad sa našim najtalentovanijim mladim igračima uz potrebe za profesionalizaciju još nekoliko trenera zbog stvaranja zajedničkog sistema u igri svih selekcija koje sada igraju na različite načine”.

I evo mene u Sirogojnu, na 34. „Acinom” kampu u kome pratim rad 500 dece i 100 trenera uz moje viđenje da talenata imamo koliko hoćemo, trenere specijaliste za rad sa mladima smo uvek imali, ali stručni rad može da bude mnogo, mnogo bolji, jer nam sadašnji trenutak svetske košarke nalaže da na mnoga pitanja što se tiče igrača i trenera damo brže odgovore.

Moramo se upitati šta je to što bi ispunilo želje Miljenovića, Ivkovića i Pešića, a mora krenuti od nas – trenera. Igrači jesu prvi faktor u stvaranju rezultata, ali mi kao drugi faktor moramo već jednom bez okolišenja reći šta je to dobro, a šta moramo uraditi bolje da Miljenovićeva želja ne ostane pusti san.

Ono što je bitno unazad nekoliko godina, ti mladi igrači su nam stalno donosili medalje i rezultatima u ovoj godini treba biti zadovoljan. Ali da bi se ispunila Ivkovićeva konstatacija i Pešićeva zabrinutost moramo se odmah posle evropskog šampionata u Poljskoj okupiti oko svih ovih i mnogih drugih pitanja i ne dozvoliti da se ona postavljaju već tražiti adekvatna rešenja koja mogu da poboljšaju sve ono što mislimo da nije dobro.

I tu smo mi stručnjaci na potezu – treneri moraju da prihvate da kompleksnu košarkašku doktrinu čine vizija, strategija, koncept i akcioni planovi sa detaljnim individualnim postupkom.

Spominjemo vaterpoliste (Bravo, šampioni!), ali oni su nam pokazali nešto više od rezultata – zajednički su ušli u takmičenje sa visokim motivima i svi segmenti organizacije bili su posvećeni tome cilju. Ono što me je fasciniralo, to je poziv Vlahu Orliću (za one koji ne znaju, „tati” nekadašnjeg JU, što znači i srpskog vaterpola) da bude savetnik predsednika VSS-a i da prisustvuje svetskom šampionatu. Možda bi njihov način razmišljanja da okupljanje svih čije je iskustvo dobrodošlo u „renoviranju” i vraćanju starog sjaja bio putokaz i našoj košarci.

Sadašnji trenutak je nagovestio poboljšanje kvaliteta igre mnogih reprezentacija koje su iskoristile mentalitet, znanje i tehničke resurse uz fizičke kvalitete i uslove podigavši ih na viši nivo, čime su se i pozicionirale ispred nas.

Moramo se vratiti sistemima u kojima će tokom cele utakmice dominirati striktna primena savršene tehnike sa pokušajima spektakularnih poteza i igre bez šablona, na kojima mora da insistira trener – znači sva odgovornost je na nama, a prikazanom igrom, stilom i rezultatima polažu se računi javnosti.

Znači, mora da se radi i na promeni metodologije rada u kojoj će krajnji cilj biti napadačka, brža i nepredvidljiva, tehnički do perfekcije doterana igra.

Sistem selekcije će izbaciti igrače sa integritetom, visokim moralom, liderskih potencijala, obrazovane i vaspitane da shvate da njihovi kvaliteti mogu da se poboljšaju uz vrhunskog trenera gde će uzročno-posledična veza stvarati vrhunskog asa.

Sada, kada se vratio autoritet stručnjaka i stručnog rada mora se nastaviti rad na afirmaciji novih mladih perspektivnih trenera koji će svojim stavom, znanjem i pozicioniranjem dati novi kvalitet srpskoj košarci. Da ne bi više bilo vakuuma u stvaranju vrhunskih igrača mora se izaći iz improvizacije, ne sme se dozvoliti toliki odliv mladih koje Evropa guta i troši, jer nema vremena da ih čeka da stasaju i da se razviju.

Naša organizacija treba da shvati da je sledeći korak stvaranje plejade mladih, perspektivnih trenera kojima se mora dati šansa, a oni moraju da stvaraju poštovanu, visokostručnu ličnost sa integritetom koja se mora poštovati.

I Ivković i Pešić, kao funkcioneri KSS-a, imaće obavezu da stvore sve preduslove da se ova naša kadetska selekcija u budućnosti domogne zlatnih odličja, a Miljenović i drugovi ispune ono zbog čega ulažu toliko truda i znoja.

*pedagog