Darvinov „Postanak vrsta”

Izdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada uradila je ono što nijedan naš izdavač nije, iako je za to bilo vremena: u jubilarnoj godini Čarlsa Darvina objavila je njegovo kapitalno delo „Postanak vrsta”.

Njime je „Akademska knjiga” (za izdavača Bora Babić) otvorila i novu biblioteku, „Physis”, u kojoj će se naći knjige od zaista prvorazredne važnosti. Između ostalog, uz Darvina, stajaće i „Fizika čestica i inflatorna kosmologija” A. Linde, „Ontologija prirode” Mirka Aćimovića, a u najavi su i Njutnovi „Matematički principi prirodne filozofije”, Laplasov „Sistem sveta”, Kantova „Metafizika prirode” i Čerčlandova „Neurofilozofija”.

Darvinov „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja ili očuvanja povlašćenih rasa u borbi za život” u prevodu Nedeljka Divca (urednik Mirko Aćimović) nosi s razlogom oznaku jubilarno izdanje: 2009. je godina tokom koje se obeležava 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od objavljivanja ove njegove knjige koja je, slobodno se može reći, promenila svet, postavivši temelje evolucije.

Već je poznato da je Darvin na svom čuvenom prvom putovanju jedrenjakom „Bigl” došao na ideju o postanku vrsta, toj – kako u kratkom uvodu i sam parafrazira misao jednog filozofa – tajni nad tajnama. Upornim zastupanjem te ideje i skupljanjem argumenata za nju došao je do nepobitnog dokaza da vrste nisu nepromenjive i da je prirodno odabiranje bilo najznačajnije, iako ne jedino, sredstvo u menjanju vrsta.

Ova knjiga koja je, kako kaže Darvin, jedan dugi argument, ima 15 glava: Varijacija pripitomljavanjem, Varijacija u prirodi, Borba za opstanak, Prirodno odabiranje ili opstanak najsposobnijeg, Zakoni variranja, Teškoće teorije, Razne zamerke teoriji prirodnog odabiranja, Instinkt, Hibridizam, O nepotpunosti geoloških podataka, O geološkoj sukcesiji organskih bića, Geografska rasprostranjenost – nastavak, Uzajamna srodnost živih bića – morfologija–embriologija – rudimentarni organi, i Pregled i zaključak. Treba li reći da je naša savremena kultura konačno dobila ovu knjigu?

U biblioteci „Alef” izdavačke kuće „Gradac” iz Čačka, u kojoj izlaze probrana dela najvažnijih svetskih autora, objavljeno je ovih dana drugo izdanje čuvene knjige Emila M. Siorana „Istorija i utopija” (prevod sa francuskog Branko Jelić, urednik Branko Kukić).

Ova knjiga u kojoj se nalaze eseji: O dva tipa društva – Pismo dalekom prijatelju, Rusija i virus slobode, Tirani kao učitelji, Odiseja zlopamćenja, Mehanizam utopije, i Zlatno doba, predstavlja nam jednog od najznačajnijih umova 20. veka čije su ideje imale veliki odjek.

Potekao iz Rumunije, živeći na Zapadu, Sioran kao kritički mislilac i sam pojam, odnosno definiciju slobode stavlja pod lupu jer shvata svu njenu ograničenost; on ne podleže apodiktičkom slavljenju Zapada već smatra da mu, naprotiv, kao nekom koji ga je želeo pripada čak i veće pravo da ukaže na dekadenciju i pogrešne puteve kojima demokratska Evropa ide. Jer, na taj način ona izdaje i samu Istoriju, i slobodu, čiju nepatvorenu čistotu čovek jednom mora da dosegne. Izvitoperujući ih, zahvaljujući svojim slabostima, on živi lažni život u kojem najviše šansi za opstanak ima Zlo („Mi smo potpuno ogrezli u zlu”, mišljenja je Sioran); Utopija je tek nešto što je nedosežno.

Ono što daje posebnost Sioranovom delu su cinizam i sarkazam: neophodni začini da se sve dovede u sumnju kako bi bilo postavljeno na zdrave temelje.

A. Cvijić