Дарвинов „Постанак врста”

Издавачка кућа „Академска књига” из Новог Сада урадила је оно што ниједан наш издавач није, иако је за то било времена: у јубиларној години Чарлса Дарвина објавила је његово капитално дело „Постанак врста”.

Њиме је „Академска књига” (за издавача Бора Бабић) отворила и нову библиотеку, „Physis”, у којој ће се наћи књиге од заиста прворазредне важности. Између осталог, уз Дарвина, стајаће и „Физика честица и инфлаторна космологија” А. Линде, „Онтологија природе” Мирка Аћимовића, а у најави су и Њутнови „Математички принципи природне филозофије”, Лапласов „Систем света”, Кантова „Метафизика природе” и Черчландова „Неурофилозофија”.

Дарвинов „Постанак врста путем природног одабирања или очувања повлашћених раса у борби за живот” у преводу Недељка Дивца (уредник Мирко Аћимовић) носи с разлогом ознаку јубиларно издање: 2009. је година током које се обележава 200 година од рођења Чарлса Дарвина и 150 година од објављивања ове његове књиге која је, слободно се може рећи, променила свет, поставивши темеље еволуције.

Већ је познато да је Дарвин на свом чувеном првом путовању једрењаком „Бигл” дошао на идеју о постанку врста, тој – како у кратком уводу и сам парафразира мисао једног филозофа – тајни над тајнама. Упорним заступањем те идеје и скупљањем аргумената за њу дошао је до непобитног доказа да врсте нису непромењиве и да је природно одабирање било најзначајније, иако не једино, средство у мењању врста.

Ова књига која је, како каже Дарвин, један дуги аргумент, има 15 глава: Варијација припитомљавањем, Варијација у природи, Борба за опстанак, Природно одабирање или опстанак најспособнијег, Закони варирања, Тешкоће теорије, Разне замерке теорији природног одабирања, Инстинкт, Хибридизам, О непотпуности геолошких података, О геолошкој сукцесији органских бића, Географска распрострањеност – наставак, Узајамна сродност живих бића – морфологија–ембриологија – рудиментарни органи, и Преглед и закључак. Треба ли рећи да је наша савремена култура коначно добила ову књигу?

У библиотеци „Алеф” издавачке куће „Градац” из Чачка, у којој излазе пробрана дела најважнијих светских аутора, објављено је ових дана друго издање чувене књиге Емила М. Сиорана „Историја и утопија” (превод са француског Бранко Јелић, уредник Бранко Кукић).

Ова књига у којој се налазе есеји: О два типа друштва – Писмо далеком пријатељу, Русија и вирус слободе, Тирани као учитељи, Одисеја злопамћења, Механизам утопије, и Златно доба, представља нам једног од најзначајнијих умова 20. века чије су идеје имале велики одјек.

Потекао из Румуније, живећи на Западу, Сиоран као критички мислилац и сам појам, односно дефиницију слободе ставља под лупу јер схвата сву њену ограниченост; он не подлеже аподиктичком слављењу Запада већ сматра да му, напротив, као неком који га је желео припада чак и веће право да укаже на декаденцију и погрешне путеве којима демократска Европа иде. Јер, на тај начин она издаје и саму Историју, и слободу, чију непатворену чистоту човек једном мора да досегне. Извитоперујући их, захваљујући својим слабостима, он живи лажни живот у којем највише шанси за опстанак има Зло („Ми смо потпуно огрезли у злу”, мишљења је Сиоран); Утопија је тек нешто што је недосежно.

Оно што даје посебност Сиорановом делу су цинизам и сарказам: неопходни зачини да се све доведе у сумњу како би било постављено на здраве темеље.

А. Цвијић