Ubijaju insekte na mrtvo!

Naučnici su skrojili rastinje koje ubijaju insekte tako što ih onemoguće da ispolje svoje gene (genska ekspresija). Usevi koji uspavljuju nasledne jedinice – postupak se skraćeno naziva RNK ometanje ili izazivanje smetnji pomoću ribonukleinske kiseline, zadužene u biljkama i životinjama za prenošenje (preslikavanje) poruka – novi su korak u zaštiti od štetočina posle genetski izmenjenih što luče otrovne proteine. Imajući u vidu da ciljaju određene gene pojedinih nasrtljivaca, jedni stručnjaci pretpostavljaju da će biti neškodljive za okolinu i da neće imati neželjene posledice kao druge podvrgnute genetičkom inženjerstvu. Drugi upozoravaju da je još rano za ovakva predviđanja, a da se pre sejanja moraju pažljivo proveriti da bi se pouzdano ustanovilo da li predstavljaju ikakvu smetnju.

Većina je, nadvasve, saglasna u tome da ljudi jedenjem ovih biljaka neće doživeti ikakve neugodnosti.

Dotično remećenje prirodno se ispoljava u životinjskom carstvu, od crva do čoveka. To se događa kada dvostruka zavojnice RNK umnožava (prepisuje) osobite gene da bi ih sprečila da se prevedu u proteine. Tako izmenjene biljke nose gene dvostruko uvijene RNK naciljane na naročite parnjake insekata. U dva članka nedavno objavljena u poznatom naučnom časopisu "Biotehnologija", pod okriljem poznatijeg "Prirode" (Nature), pokazano je da su kod životinjica koje su progutale takvu poruku – rečeni geni ućutkani.

I to je iznenađujuće: u prethodnim istraživanjima to je uspevalo jedino kada su geni neposredno unošeni (ubrizgani) u organizme. Verovatno su naučnici pokušavali, tek sada je prvi put obelodanjen uspeh u uspavljivanju gena. Proučavaoci insekata (entomolozi) očekuju da novo oruđe koriste u obuzdavanju štetočina.

Saradnici Kineske akademije nauka u Šangaju su već dobili pamuk koji osujećuje gene učaurene larve da luče otrov (gosipol). Čim progutaju takvu biljku, smesta uginu. A istraživači  dveju kompanija, američke "Monsanto" i belgijske "Devgen", prekrojili su kukuruz da uspavljuje gene važne za stvaranje energije u crvima koji obitavaju u korenu; budu uništeni za 12 sati od unošenja.

Najviše obećava pristup podsticanja biljaka da izlučuju protein, nazvan Bt otrov, kojim se u napasnicima najpre uspori promet hranljivih materija (metabolizam), zatim se nateraju da ne jedu kukuruz i, na kraju, primoraju da uginu. Protekle godine ovom žitaricom zasejano je oko 200.000 kvadratnih hektara. Pomenuta prirodna izlučevina nije, nažalost, delotvorna protiv mnogih štetočina, uključujući crve u korenu, zbog čega biljke polegnu nakon naslabijeg vetra. U stručnjake se uvukla zebnja da insekti u povoju koji ugrožavaju kukuruz postaju – otporni.

I pored bojazni, uspavljivanje ili ućutkivanje gena ostaje veoma omiljeno među naučničima jer je gotovo neverovatno da mu se insekti odupru. Ometanje RNK smatra se, naime, sudbonosnim delom odbrane (imuni sistem) insekata i ostalih životinja.

Iskrsava još jedna nezgoda: Bt otrov nije sasvim neodređen, mogao bi da izazove neželjene posledice – jedna od tih je da uništi insekte koji ne škode kukuruzu. Zato je nužno da se tako podesi (usmeri) da deluje samo na željene uljeze.

Iako ovu zamisao ograničavanja štetočina odobravaju, pojedini naučnici upozoravaju da je od suštinske važnosti razumeti šta se zbiva u životnoj sredini. Teško je unapred znati da li će se ostali insekti naći na meti. Još je opasnije ukoliko se ućutkivanje gena prenese na različite biljne vrste ili sa njih preskoči na druge organizme, kao što su bakterije koje prebivaju u zemljištu. Možda bi takvo širenje bilo neškodljivo, možda ne bi?

Stoga je kompanija "Monsanto" odlučila da svoj uništivač propusti kroz dodatne provere da bi se pouzdano saznalo da samo ubija na mrtvo crve iz korena kukuruza. Duvanske larve koje progutaju kukuruz, izgleda, nisu u opasnosti. Ali da bi se to konačno ustanovilo, valja sprovesti veoma stroga ispitivanja.

Iako su slični genima insekta, naučnici podvlače da je gotovo nemoguće da i ljudski budu – ućutkani. Uprkos tome, pojedinci preporučuju da se novi usevi moraju ispitati i na životinjama i na čovekovove želudačne sokove; u drugom slučaju, svakako, u laboratorijskim posudama.