Kosmet – tema o kojoj se ne priča

Situacija na Kosovu i Metohiji spada u teme o kojima se u svetskim medijima nedovoljno piše iako se, prema najnovijem godišnjem izveštaju Odeljenja Ujedinjenih nacija za javno informisanje (DPI), objavljenom u utorak na zvaničnom sajtu ove organizacije, u južnoj srpskoj pokrajini u poslednje vreme dogodilo mnogo pozitivnih stvari.

Izveštaj, pod nazivom „Deset priča o kojima bi svet trebalo više da čuje“, sadrži niz tema koje pogađaju ljude u određenim delovima planete, ali nisu „vruća vest” u svetskim razmerama. Tako se, između ostalog, spominje pitanje interno raseljenih u Centralnoafričkoj Republici ili višegodišnja borba domorodačkog stanovništva Kolumbije koje pokušava da se odbrani od brutalnih napada naoružanih grupa.

Značajno mesto zauzima i priča o trgovini drogom u zapadnoj Africi, koja je poslednjih godina postala „tranzitni čvor” za promet kokaina. Naročita pažnja se posvećuje i pitanju pomoći koju organizacija upućuje državama i njihovim pomorskim službama da se izbore sa trgovcima oružjem, ljudima i narkoticima.

Veliki problem o kojem se jako malo govori jeste i pitanje gladi. Usled nezapamćene svetske ekonomske krize došlo je i do neverovatnog povećanja cene hrane, koje je uslovilo da milioni ljudi širom planete ostane bez dnevnog obroka. Takođe, ne priča se ni o problemu izazvanom nagomilavanjem raznog otpada u orbiti, što predstavlja pravu pretnju za uspešno „korišćenje“ svemira.

Kao „pozitivne strane” DPI ističe novi pristup u borbi protiv organizovanog kriminala u Gvatemali i usvajanje naročito značajnih strategija u vezi sa klimatskim promenama. Korak napred predstavlja i usvajanje novog protokola kojim se podržavaju ekonomska, socijalna i kulturna prava. Među svim ovim pozitivnim pomacima nalazi se i priča o Kosmetu.

Kako je, naime, objavljeno na sajtu UN, jednostrano proglašenje nezavisnosti južne pokrajine od Srbije, februara 2008. godine, otvorilo je mogućnost da se nakon desetogodišnjeg perioda mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu (koje su održavali Unmik i Kfor) ponovo aktivira „bure baruta”.

„Dok je većinsko albansko stanovništvo tada slavilo na ulicama, a Srbi protestovali protiv ovakve odluke, UN su se tiho povukle iza pozornice, u pokušaju da pronađu kompromis kako bi se sprečilo izbijanje nasilja”, navodi se u izveštaju.

U tekstu se podseća i da je Srbija izašla sa stavom da nikada neće priznati nezavisnost, u čemu je dobila podršku dva stalna člana Saveta bezbednosti UN – Kine i Rusije. Kako su SAD, Velika Britanija i Francuska priznale nezavisnost, nastala je prava pat-pozicija.

DPI u izveštaju navodi da su ubrzo nakon otcepljenja izbili incidenti na Kosmetu, kada su Srbi zauzeli kontrolne punktove na severu Kosova i zaposeli zgradu suda u Severnoj Mitrovici. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je zbog toga ponudio Beogradu dijalog u cilju obezbeđivanja stabilnosti. Tada je usvojen „Plan od šest tačaka”, što predstavlja ogroman korak napred, a o čemu se, ipak, malo govorilo. Inicijativa UN doprinela je smirivanju političkih tenzija, a nova vlada u Srbiji je prihvatila preoblikovanje Unmika i raspoređivanje Euleksa.

R. Š.