Космет – тема о којој се не прича

Ситуација на Косову и Метохији спада у теме о којима се у светским медијима недовољно пише иако се, према најновијем годишњем извештају Одељења Уједињених нација за јавно информисање (ДПИ), објављеном у уторак на званичном сајту ове организације, у јужној српској покрајини у последње време догодило много позитивних ствари.

Извештај, под називом „Десет прича о којима би свет требало више да чује“, садржи низ тема које погађају људе у одређеним деловима планете, али нису „врућа вест” у светским размерама. Тако се, између осталог, спомиње питање интерно расељених у Централноафричкој Републици или вишегодишња борба домородачког становништва Колумбије које покушава да се одбрани од бруталних напада наоружаних група.

Значајно место заузима и прича о трговини дрогом у западној Африци, која је последњих година постала „транзитни чвор” за промет кокаина. Нарочита пажња се посвећује и питању помоћи коју организација упућује државама и њиховим поморским службама да се изборе са трговцима оружјем, људима и наркотицима.

Велики проблем о којем се јако мало говори јесте и питање глади. Услед незапамћене светске економске кризе дошло је и до невероватног повећања цене хране, које је условило да милиони људи широм планете остане без дневног оброка. Такође, не прича се ни о проблему изазваном нагомилавањем разног отпада у орбити, што представља праву претњу за успешно „коришћење“ свемира.

Као „позитивне стране” ДПИ истиче нови приступ у борби против организованог криминала у Гватемали и усвајање нарочито значајних стратегија у вези са климатским променама. Корак напред представља и усвајање новог протокола којим се подржавају економска, социјална и културна права. Међу свим овим позитивним помацима налази се и прича о Космету.

Како је, наиме, објављено на сајту УН, једнострано проглашење независности јужне покрајине од Србије, фебруара 2008. године, отворило је могућност да се након десетогодишњег периода мира и стабилности на западном Балкану (које су одржавали Унмик и Кфор) поново активира „буре барута”.

„Док је већинско албанско становништво тада славило на улицама, а Срби протестовали против овакве одлуке, УН су се тихо повукле иза позорнице, у покушају да пронађу компромис како би се спречило избијање насиља”, наводи се у извештају.

У тексту се подсећа и да је Србија изашла са ставом да никада неће признати независност, у чему је добила подршку два стална члана Савета безбедности УН – Кине и Русије. Како су САД, Велика Британија и Француска признале независност, настала је права пат-позиција.

ДПИ у извештају наводи да су убрзо након отцепљења избили инциденти на Космету, када су Срби заузели контролне пунктове на северу Косова и запосели зграду суда у Северној Митровици. Генерални секретар УН Бан Ки Мун је због тога понудио Београду дијалог у циљу обезбеђивања стабилности. Тада је усвојен „План од шест тачака”, што представља огроман корак напред, а о чему се, ипак, мало говорило. Иницијатива УН допринела је смиривању политичких тензија, а нова влада у Србији је прихватила преобликовање Унмика и распоређивање Еулекса.

Р. Ш.