Zarad sopstvene koristi

Stranačko zaštitništvo i protežiranje po partijskoj liniji gotovo uvek je korupcija. Naime, kod ovih pojava postoji očigledno narušavanje principa nepristrastnosti pri odlučivanju, a postoji i prisvajanje pogodnosti (za stranku, njenog funkcionera, člana, finansijera itd.).

Ipak, dileme i varijante su moguće. Prvo, političke stranke nisu monolitne organizacije. Ne samo da u njima postoje struje i klanovi već i mnogobrojni pojedinci kojima ni stranački interes nije ništa svetiji od javnog i koji će, samo ako stranački mačori ne paze, sami izgrickati povereni sir umesto da ga podele sa drugima. Drugo, neko ko je blizak stranci zaista može da bude najbolji ponuđač ili kandidat za posao sa državom. Verovatnoća za tako nešto je mala – taman tolika koliki je udeo stranačkih ljudi u ukupnoj populaciji kvalifikovanih firmi i kadrova za taj posao ili položaj. Zbog ove male mogućnosti, rešenje se ne sme tražiti u zabranama. Međutim, okolnost da je u nekom ministarstvu, opštinskoj upravi ili javnom preduzeću broj novoprimljenih ili unapređenih radnika koji su članovi stranke npr. 50 odsto ili da sve građevinske poslove sa lokalnom upravom dobija firma u vlasništvu čoveka iz gradonačelnikove stranke, svakako je pokazatelj da nešto nije u redu i trebalo bi da bude povod za istragu, makar i tenderi i konkursi bili naizgled čisti.

Ministri u čijim budžetskim razdelima ima slobodnih sredstava koriste priliku da pred lokalne izbore otvore gradilišta baš u onim opštinama na čijem čelu su njihovi stranački puleni. Nakon izbora nove republičke vlade masovno se raspadaju koalicije na lokalnom nivou koje toj republičkoj vlasti nisu po volji i formiraju se nove, koje će se lakše umiliti deliocima republičkog budžeta. To nije samo politički fenomen već pokazatelj da se bez dobrih stranačkih veza teže ostvaruje i interes opštine. Budući da kod nas precizna istraživanja ove vrste ne postoje, na ovom mestu možemo navesti primer jednog američkog koje govori o sličnoj pojavi. Kritičari aktuelne vlasti uočili su da je količina federalne antikrizne pomoći po glavi stanovnika dodeljena u okruzima koji su glasali za aktuelnog predsednika gotovo duplo veća nego u onima gde je većina podržala protivkandidata (69 dolara u odnosu na 34 dolara – podatak iz jula ove godine).

U nevolji se mogu naći i direktori zdravstvenih, obrazovnih i kulturnih ustanova koji nisu iz redova „prave” stranke (to jest, one iz koje je republički, pokrajinski ili opštinski funkcioner koji deli narodne pare). Možda ih niko neće smeniti i dobiće sredstva koja njihovim institucijama po zakonu sleduju. Međutim, pošto postoji i prostor za diskreciono odlučivanje, npr. hoće li institucija biti obuhvaćena nekim donatorskim programom ili će ući u plan investicija za tekuću godinu, biće i razloga za bojazan da politička nepodobnost može naškoditi, ako ne njima, onda instituciji koju vode.

Protežiranja po liniji stranačkih veza i afiniteta ima i u drugim sferama, gdegod država i javna preduzeća dele neki novac ili omogućavaju uticaj nekoj grupi bez unapred utvrđenih kriterijuma, javnosti i nadzora – npr. kada pomažu medijima, sportskim društvima, nevladinim organizacijama ili firmama. Protežiranje privrednih subjekata će biti vidljivije ako ikada budu utvrđeni podaci o velikim finansijerima izbornih kampanja. Neke od tih firmi sigurno se nalaze i među onima kojima se ovih dana dodeljuju direktne budžetske subvencije i opraštaju dugovanja. Tome bi se takođe moglo ući u trag ukoliko, na osnovu nedavno donetog zakona, dodela svakog oblika državne pomoći bude zaista evidentirana i objavljena. I tada bi, međutim, ostao jedan još opasniji vid protežiranja – u donošenju odluke koji će od mnogobrojnih privrednih subjekata koji krše makar neki od propisa biti podvrgnut kontroli.

Kroz stranačku protekciju donosioci odluka narušavaju javni interes. Mnogo češće, oni će to učiniti zarad sopstvene koristi. Ali glavna opasnost ove pojave je u tome što će „slobodan strelac” lakše biti pušten niz vodu dok će se za odanog i vernog druga već „naći neko rešenje”.

programski direktor Transparentnost Srbija