Citati iz književnih dela

Vremena su teška, strah da ne izgubimo ono što imamo veći je od želje da dobijemo ono što nemamo. No ono malo pameti vam niko ne može oteti a može vam pomoći da prepoznate prevaru, ili plagijat. Koliko ste vešti da prepoznate citate?

1. „Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?” pita

a) Branko Ćopić

b) Branko Miljković

v) Lord Džordž Gordon Bajron

g) Persi Biš Šeli

2. „Slabosti, tvoje je ime žena”, uskukao se

a) Njegošev Vuk Mandušić

b) Vladan Hadži Slavković Slobodana Selenića

v) Faust Johana Volfganga Getea

g) Hamlet Vilijama Šekspira

3. „Svetiti se životu – zaboravom” preporučuje

a) Miloš Crnjanski

b) Ivo Andrić

v) Milan Rakić

g) Milan Orlić

4. „Među ljudima smrdi, ali je toplo”, tvrdi

a) Džon Milton

b) Miroslav Krleža

v) Emil Zola

g) Maksim Gorki

5. „Neka je blažen dan, mesec i doba / Godina, čas i trenut, ono vreme / I lepi onaj kraj i mesto gde me / Zgodiše oka dva, sputaše oba”. Ovim katrenom počinje jedan od najpoznatijih soneta:

a) Miljenka Jergovića

b) Mikelanđela

v) Miloša Crnjanskog

g) Frančeska Petrarke

6. „Svaka žena voli fašistu”, tvrdila je

a) Aleksandra Musolini

b) Silvija Plat

v) Leni Rifenštal

g) Emili Dikinson

7. Ako nas uverava da „nijedan čovek nije ostrvo”, njegovo ime je

a) Ernest Hemingvej

b) Perl Bak

v) Džon Don

g) Luis Kerol

8. „Istina će vas učiniti slobodnim” piše

a) Lorens Darel

b) Idi Amin Dada

v) u Bibliji

g) Milan Kundera

1. Kod Ćopića je tugovala bronzana straža ali ne zbog kvaliteta pesme o slobodi, a pesnici britanskog romantizma, ma koliko bili poneseni idealima Francuske revolucije, nisu dozvolili sebi da budu žrtve sumnje. Ili su možda samo umrli prerano, pa nisu stigli da se razočaraju? Odgovor je, dakle, pod b), Branko Miljković.

2. Hamlet je doveo u pitanje žensku postojanost, ne zbog Ofelijine nelojalnosti nego zbog majčine preudaje. Vuk Mandušić žene samo sanja, i to tuđe, Selenićev beogradski gospodin se više istih gadi. Faust jeste pomalo unesrećio Greticu ali se u filozofskim kontemplacijama više bavio svojim ambicijama nego avanturama. Tačan odgovor bi bio samo i jedino g).

3. Ovo je već bezmalo konfekcijski citat iz Andrićevih Znakova pored puta. Pesnici ne bi to rekli tako sažeto i suvo čak ni ako su iz Pančeva. Tačan odgovor je pod b).

4. Zdrava sumnja u ljudske kvalitete karakteriše više Zolu nego Gorkog, a Milton bi kao engleski pesnik kasne renesanse radije izabrao društvo knjige ma koliko u tom društvu bilo hladno. Pod b), dakle, samo Krleža ume ovako da objasni kvalitete ljudske zajednice.

5. To što Mikelanđelo piše sonete a Jergović kolumne nije opravdanje za neznanje. Čuveni 61. sonet iz zbirke Kanconijer upućen je Lauri (devojačko De Sad), blaženi autor može biti samo Frančesko Petrarka i neka se stidi ko ne zna.

6. Dučeova unuka ne piše poeziju a u pitanju je stih! U doba Dikinsonove „fašista” još nije postojao u rečniku engleskih reči, a pošto je Rifenštalova radije snimala filmove nego da rimuje stihove, jedini moguć odgovor je Silvija Plat, američka pesnikinja koja je ovaj stih napisala u pesmi koja se, verovali ili ne, zove – „Tatica”! Otac joj jeste bio Nemac poreklom, dalje zaključke izvedite sami a naše je da kažemo da je tačan odgovor pod b).

7. Iz sedamnaeste meditacije engleskog pesnika i propovednika dolazi ova duboka misao koja se s proticanjem vremena pretvorila u plitku tezu. Sad znamo da nije Hemingvej, iako je od istog pesnika i propovednika ponešto uzajmljivao. Autor ovog stiha je Džon Don i tačan odgovor je pod v).

8. Biblija je izvor ove mudrosti na koju često zaboravljamo.