Цитати из књижевних дела

Времена су тешка, страх да не изгубимо оно што имамо већи је од жеље да добијемо оно што немамо. Но оно мало памети вам нико не може отети а може вам помоћи да препознате превару, или плагијат. Колико сте вешти да препознате цитате?

1. „Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој?” пита

a) Бранко Ћопић

б) Бранко Миљковић

в) Лорд Џорџ Гордон Бајрон

г) Перси Биш Шели

2. „Слабости, твоје је име жена”, ускукао се

а) Његошев Вук Мандушић

б) Владан Хаџи Славковић Слободана Селенића

в) Фауст Јохана Волфганга Гетеа

г) Хамлет Вилијама Шекспира

3. „Светити се животу – заборавом” препоручује

а) Милош Црњански

б) Иво Андрић

в) Милан Ракић

г) Милан Орлић

4. „Међу људима смрди, али је топло”, тврди

а) Џон Милтон

б) Мирослав Крлежа

в) Емил Зола

г) Максим Горки

5. „Нека је блажен дан, месец и доба / Година, час и тренут, оно време / И лепи онај крај и место где ме / Згодише ока два, спуташе оба”. Овим катреном почиње један од најпознатијих сонета:

а) Миљенка Јерговића

б) Микеланђела

в) Милоша Црњанског

г) Франческа Петрарке

6. „Свака жена воли фашисту”, тврдила је

а) Александра Мусолини

б) Силвија Плат

в) Лени Рифенштал

г) Емили Дикинсон

7. Ако нас уверава да „ниједан човек није острво”, његово име је

а) Ернест Хемингвеј

б) Перл Бак

в) Џон Дон

г) Луис Керол

8. „Истина ће вас учинити слободним” пише

а) Лоренс Дарел

б) Иди Амин Дада

в) у Библији

г) Милан Кундера

1. Код Ћопића је туговала бронзана стража али не због квалитета песме о слободи, а песници британског романтизма, ма колико били понесени идеалима Француске револуције, нису дозволили себи да буду жртве сумње. Или су можда само умрли прерано, па нису стигли да се разочарају? Одговор је, дакле, под б), Бранко Миљковић.

2. Хамлет је довео у питање женску постојаност, не због Офелијине нелојалности него због мајчине преудаје. Вук Мандушић жене само сања, и то туђе, Селенићев београдски господин се више истих гади. Фауст јесте помало унесрећио Гретицу али се у филозофским контемплацијама више бавио својим амбицијама него авантурама. Тачан одговор би био само и једино г).

3. Ово је већ безмало конфекцијски цитат из Андрићевих Знакова поред пута. Песници не би то рекли тако сажето и суво чак ни ако су из Панчева. Тачан одговор је под б).

4. Здрава сумња у људске квалитете карактерише више Золу него Горког, а Милтон би као енглески песник касне ренесансе радије изабрао друштво књиге ма колико у том друштву било хладно. Под б), дакле, само Крлежа уме овако да објасни квалитете људске заједнице.

5. То што Микеланђело пише сонете а Јерговић колумне није оправдање за незнање. Чувени 61. сонет из збирке Канцонијер упућен је Лаури (девојачко Де Сад), блажени аутор може бити само Франческо Петрарка и нека се стиди ко не зна.

6. Дучеова унука не пише поезију а у питању је стих! У доба Дикинсонове „фашиста” још није постојао у речнику енглеских речи, а пошто је Рифеншталова радије снимала филмове него да римује стихове, једини могућ одговор је Силвија Плат, америчка песникиња која је овај стих написала у песми која се, веровали или не, зове – „Татица”! Отац јој јесте био Немац пореклом, даље закључке изведите сами а наше је да кажемо да је тачан одговор под б).

7. Из седамнаесте медитације енглеског песника и проповедника долази ова дубока мисао која се с протицањем времена претворила у плитку тезу. Сад знамо да није Хемингвеј, иако је од истог песника и проповедника понешто узајмљивао. Аутор овог стиха је Џон Дон и тачан одговор је под в).

8. Библија је извор ове мудрости на коју често заборављамо.