Premijere uprkos besparici

Leskovac – Narodno pozorište u Leskovcu je u teškoj materijalnoj situaciji ali, uprkos tome, može da se pohvali da već priprema tri predstave. Kako za „Politiku” kaže Zoran Rakić, direktor ove kuće, u jesenjoj sezoni, koja počinje za nekoliko dana i za proleće planom je predviđeno sedam predstava, od kojih pet večernjih i dve na Maloj sceni, a teatar je već na dobrom putu da ostvari planirano.

Već su urađene dve, uslovno rečeno, školske predstave, koje su naišle na dobar prijem publike. Reč je o komadu Miloša Radovića „Čorba za kanarinca” koju su, pod supervizorskim nadzorom profesora Svetozara Rapajića, kao diplomski rad pripremili glumci i supružnici Maja i Ivan Janković, i o drami „Orkestar Titanik” koju je po tekstu Hrista Bojčeva uradio ovdašnji glumac Stojan Mladenović, koji je, posle završene režije na univerzitetu u Sofiji, postao reditelj.

– Posle neophodnih sanacija stolarske radionice, na koju se srušio plafon, obnove pozorišnog kluba i krpljenja rupa na krovu iznad bine, polako obnavljamo repertoar, zahvaljujući ljudima dobre volje. Sada pripremamo tri predstave: „Ujež” Branislava Nušića koji, kao svoju donaciju, besplatno režira Cisana Murusidze, zatim, u koprodukciji sa Srpskom dramom Narodnog pozorišta u Prištini radimo „Zmijsko leglo” ruskog autora Vasilija Sigarova, koje, kao koprodukcijsko učešće, režira Nenad Todorović, direktor tog pozorišta, inače, nekadašnji prvi čovek leskovačkog teatra, a novopečeni reditelj Stojan Mladenović priprema dečji komad „Mala princeza”, navodi Zoran Rakić.

Poznata rediteljka Cisana Murusidze svojevremeno je ovde uradila deset predstava, sada se u Leskovac vraća široka srca.

– Režirala sam u Moskvi, Kirovu, Beogradu, Šapcu, Banjaluci, Sarajevu, ali Leskovac mi je posebno prirastao za srce. Ima nešto u mentalitetu ovih ljudi, u srdačnosti i gostoprimljivosti. Posebno mi je zanimljivo što sam ovde srela divan glumački ansambl, rekla je na konferenciji za medije Cisana Murusidze, koja u Leskovac dolazi za desetak dana.

Kako najavljuje, ova predstava biće omaž nedavno preminulom glumcu Narodnog pozorišta u Nišu Radomanu Kontiću, nekadašnjem članu ansambla leskovačkog teatra sa kojim je dugo radila. Istovremeno, to je njena počast i drugim preminulim glumcima, kao što su Dara Apić i Živka Barać Hubač.

Koprodukcijsku saradnju sa leskovačkim pozorištem Nenad Todorović ocenjuje kao dobar način zajedničkog korišćenja materijalnih i ljudskih potencijala u vreme kada ekonomska kriza utiče na sve, pa i na pozorišni repertoar.