Премијере упркос беспарици

Лесковац – Народно позориште у Лесковцу је у тешкој материјалној ситуацији али, упркос томе, може да се похвали да већ припрема три представе. Како за „Политику” каже Зоран Ракић, директор ове куће, у јесењој сезони, која почиње за неколико дана и за пролеће планом је предвиђено седам представа, од којих пет вечерњих и две на Малој сцени, а театар је већ на добром путу да оствари планирано.

Већ су урађене две, условно речено, школске представе, које су наишле на добар пријем публике. Реч је о комаду Милоша Радовића „Чорба за канаринца” коју су, под супервизорским надзором професора Светозара Рапајића, као дипломски рад припремили глумци и супружници Маја и Иван Јанковић, и о драми „Оркестар Титаник” коју је по тексту Христа Бојчева урадио овдашњи глумац Стојан Младеновић, који је, после завршене режије на универзитету у Софији, постао редитељ.

– После неопходних санација столарске радионице, на коју се срушио плафон, обнове позоришног клуба и крпљења рупа на крову изнад бине, полако обнављамо репертоар, захваљујући људима добре воље. Сада припремамо три представе: „Ујеж” Бранислава Нушића који, као своју донацију, бесплатно режира Цисана Мурусидзе, затим, у копродукцији са Српском драмом Народног позоришта у Приштини радимо „Змијско легло” руског аутора Василија Сигарова, које, као копродукцијско учешће, режира Ненад Тодоровић, директор тог позоришта, иначе, некадашњи први човек лесковачког театра, а новопечени редитељ Стојан Младеновић припрема дечји комад „Мала принцеза”, наводи Зоран Ракић.

Позната редитељка Цисана Мурусидзе својевремено је овде урадила десет представа, сада се у Лесковац враћа широка срца.

– Режирала сам у Москви, Кирову, Београду, Шапцу, Бањалуци, Сарајеву, али Лесковац ми је посебно прирастао за срце. Има нешто у менталитету ових људи, у срдачности и гостопримљивости. Посебно ми је занимљиво што сам овде срела диван глумачки ансамбл, рекла је на конференцији за медије Цисана Мурусидзе, која у Лесковац долази за десетак дана.

Како најављује, ова представа биће омаж недавно преминулом глумцу Народног позоришта у Нишу Радоману Контићу, некадашњем члану ансамбла лесковачког театра са којим је дуго радила. Истовремено, то је њена почаст и другим преминулим глумцима, као што су Дара Апић и Живка Бараћ Хубач.

Копродукцијску сарадњу са лесковачким позориштем Ненад Тодоровић оцењује као добар начин заједничког коришћења материјалних и људских потенцијала у време када економска криза утиче на све, па и на позоришни репертоар.