Živele TV bebe

Ukoliko je prva emisija iz trećeg ciklusa serije „Vreme je za bebe” znak da će se TV ekipa povremeno vraćati na mesta svojih ranijih snimanja, onda je to dokaz više da ovaj program potvrđuje i nastavlja svoju izrazitu dokumentarnu dimenziju.

Mada ga je moguće posmatrati i kao popularni žanr zvani rijaliti šou, njegove osnovne vrednosti leže u odlikama dobrog TV dokumentarizma. Boraveći u porodicama koje dočekuju prinovu i beležeći trenutke neposredno pre i posle tog srećnog događaja, televizija zapravo svedoči o širem kontekstu osnovne priče. Ona uključuje ne samo njene neposredne aktere nego i njihovo okruženje, pruža saznanja o vremenu, mestu, socijalnim prilikama, društvenoj klimi. Uz uvek uzbudljive, emocionalno snažne trenutke rađanja novog života, emisije beleže mnoge prateće pojedinosti koje sklapaju sliku života u totalitetu, ono stanje stvari, duha, navika, vrednosti koje premašuju značenje pojedinačnog, ličnog iskustva.

Promišljenim izborom osoba koje su se odlučile da pred kamere izađu u vrlo intimnim momentima svoje privatnosti, pred gledalištem se ukazala raznovrsnost u odvijanju svakodnevice, u navikama i običajima, u konfesijama, u imovinskom stanju, u brojnosti domaćinstava... Zajedničko svim tolikim različitim porodicama bila je radost uvećavanja, želja za decom kao smislom postojanja i osnovnom vrednošću egzistencije.

Lepe po sebi, ove porodične istorije dobijaju dodatni značaj u Srbiji pogođenoj belom kugom. Borba protiv nje jeste nacionalno, državno pitanje za koje se sporo pronalaze delotvorna sistemska rešenja. Ali zato emisije „Vreme je za bebe” deluju odmah i direktno šireći optimizam svojom toplom, ljubavlju prožetom porukom. U doba objektivnih ekonomskih nevolja i opšteg osiromašenja naroda, ali i izvesnog egoističnog ustručavanja mladih parova od roditeljskih obaveza i odgovornosti, ove TV bebe na sve neodlučne utiču pozitivno ohrabrujuće.

Vrlo je verovatno da se gledalište posebno vezalo za neke od sudbina i za neke od junaka iz ove serije. Ako ispravno procene koje bi porodice valjalo posetiti bar još jednom, odrastanje koje bebe bi vredelo pratiti na nešto duže staze, autori će pokazati da prihvataju i slede još jedan autentičan princip vrsnog dokumentarizma.

 Vrhunski dokumentarizam najčešće nastaje u dramatičnim i tragičnim situacijama.Takav jedan primer viđen je na kanalu Historiovog 11. septembra, s fascinantnom količinom autentičnih snimaka i video materijala o katastrofi izazvanoj terorističkim napadom u Njujorku pre osam godina. U svetu koji, na žalost, dokumentaristima nudi obilje nesrećnih povoda, traganje za onim lepim i veselim rad je za okrepljivanje opšteg dobra.