Samit sunarodnika po jeziku

Mali Iđoš – Nastavnici Čila i Andraš Čeke i njihovo troje dece tokom dve sedmice u avgustu ugostili su 24 porodice iz čak 14 zemalja. Mnogobrojni gosti došli su iz Francuske, Češke, Mađarske, Rusije, Urugvaja, Hrvatske, Španije, Holandije, Nemačke, Švajcarske, Belgije, Norveške i Švedske. Iako su došli sa različitih krajeva sveta, odlično su se razumeli jer su razgovarali na istom jeziku – esperantu.

Bio je to 31. susret porodica čiji svi članovi govore esperanto, a koji se svake godine okupljaju u drugoj državi. Čila i Andraš su i pre pet godina bili domaćini ovakvog samita.

Gosti su ovog leta bili smešteni na „Katai salašu“, gde su imali odlične uslove za mnogobrojne aktivnosti u prirodi i boravak dece (najmlađi „učesnik susreta je bila šestomesečna beba iz Španije).

Inače, upravo ove godine obeležava se vek i po od rođenja Ludovika Zamenhofa, tvorca esperanta, koji je, prema njegovoj viziji, trebalo da bude neutralan jezik komunikacije među ljudima različitih kultura.

– Dan smo započinjali pevanjem dečjih pesama na esperantu, zatim bi sledila predavanja o ovom jeziku, a održavane su i radionice u kojima su predstavljane rukotvorine i karakteristike država iz kojih su učesnici okupljanja. Organizovali smo i izlete u Suboticu i okolna mesta – prepričava nam Andraš Čeke.

– Ugostili smo porodicu iz Francuske u kojoj je supruga polu-Engleskinja a polu-Japanka, a muž je Nemac koji radi u Švajcarskoj. Ispričali su nam da u porodici jednog dana pričaju engleski, drugog nemački, trećeg francuski, četvrtog esperanto, i tako ukrug. Imali smo i norveško-mađarski bračni par, gde se esperanto nametnuo kao logičan izbor jezika kojim supružnici govore između sebe i sa decom – dodaje Čila, naglašavajući da je privrženost esperantu izraz alternativne, zdravije životne filozofije. Primera radi, među učesnicima ovogodišnjeg okupljanja esperantista nije bilo nijednog pušača, dobar deo njih su vegetarijanci, a svi su aktivno angažovani u očuvanju prirode.

Čila i Andraš Čeke su se takođe upoznali zahvaljujući esperantu, koji su počeli da uče još kao mladi, a na ovom univerzalnom jeziku svakodnevno razgovaraju sa decom Andrejom (16), Markom (13) i Noemi (8). Iz ličnog iskustva tvrde da je esperanto dobra osnova za učenje drugih stranih jezika, a to potvrđuju i lingvisti. Andraš navodi da je u Velikoj Britaniji u pripremi program po kome bi stranci i deca mlađeg uzrasta najpre učili esperanto, što bi im pomoglo da potom lakše ovladaju engleskim jezikom. U Mađarskoj se esperanto uči na fakultetu. U svetu je danas, procenjuje se, oko 10 miliona ljudi koji aktivno ili pasivno koriste esperanto, a u Mađarskoj se ovaj jezik izučava i na fakultetu. Značajna dela svetske književnosti su prevedena na esperanto, a svakodnevnom korišćenju doprinose i specijalizovani internet-sajtovi, poput fejsbuka za esperantiste.

Aleksandra Isakov

------------------------------------------------

Vodič kroz gostoprimstvo

Svake godine izdaje se posebna knjižica, svojevrsni vodič u kome su navedena imena i adrese esperantista svuda u svetu, a koji su spremni da ugoste druge „sunarodnike po jeziku“. Uslov da neko koristi to gostoprimstvo je da se i sam nalazi u knjizi, i postoje ljudi koji na taj način obilaze svet sa minimumom troškova, oslanjajući se na gostoprimstvo drugih esperantista.