ZA TREĆINU IH JE MANjE

Položaj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj), Hrvatskoj i Crnoj Gori imao je još i nekakav značaj za vlasti u Beogradu dok je trajala borba za očuvanje i nasleđe neke od Jugoslavija. Naš narod u Makedoniji, Sloveniji ili Albaniji nikada ih nije posebno zanimao.

Srba u Makedoniji danas ima zvanično za trećinu manje nego što je to bio slučaj pre nepune dve decenije (1991. godine). Miloševićev režim ih se prisećao 1991. kada je trebalo podizati temperaturu pred raspad SFRJ. Kasnije ih je u potpunosti zanemario. Napredni klub je čak došao do nepotvrđenih saznanja da je postojao nekakav sporazum između predsednikâ dveju država, Miloševića i Gligorova, o tome da se ovo pitanje ne otvara. Srbi u Makedoniji su doživeli čudnu sudbinu. Imali su više poslanika u osmanskom parlamentu i senatu nego što danas imaju poslanika u makedonskom Sobranju. Njihova partija – Demokratska partija Srba Makedonije (DPSM) – ušla je pre nekoliko godina u parlament zahvaljujući koaliciji sa VMRO! Reč je o paradoksu kakav je retko viđan čak i na našim prostorima. Za to vreme srpskim budžetom ulaže se 15,5 puta više novca u projekte i programe malobrojnije makedonske zajednice u Srbiji nego što makedonska država ulaže u slične projekte srpske zajednice.

Srbi u Makedoniji ne uživaju slobodu veroispovesti, budući da SPC nije omogućeno slobodno delovanje na teritoriji Makedonije. Jedan od komentatora na internet stranici „Politike“ tvrdio je nedavno kako Srbija ne treba da otvara pitanje slobode veroispovesti u Makedoniji dok sama ne prizna tzv. Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Ipak, ako ostavimo po strani kanonsko pravo čije odredbe svakako ne odgovaraju zagovornicima CPC ili MPC, činjenica je da bi Srbija danas bila prva država koja priznaje CPC, budući da je ona i u Crnoj Gori registrovana kao nevladina organizacija.

Drevni manastiri i deo naše istorije (recimo kralj Marko) preuzeti su i uključeni u istoriju i tradiciju makedonske nacije. Tek posle 2001. godine ostale nacionalne zajednice, među kojima i Srbi, dobile su, kao ravnoteža Albancima, izvesna prava usklađena s evropskim normama. Ipak, većina grobnica, kosturnica i spomenika srpske istorije na tlu Makedonije stoji razrušena. Nije tajna da su pre nekoliko decenija kosti iz porušene kosturnice srpskih vojnika, poginulih 1912. godine radi uspostavljanja granica koje su danas međe međunarodno priznate Makedonije, godinama korišćene za vežbe na Medicinskom fakultetu u Skoplju!

                           *

U Sloveniji srpskom narodu nije priznat status autohtone etničke zajednice. Srpskom narodu, najbrojnijoj manjini u Sloveniji, ovakvim tumačenjem osporeno je pravo da dobije predstavnike u parlamentu. Srbi su, međutim, i starosedelačka zajednica Slovenije, budući da u istočnoj oblasti Slovenije – Beloj Krajini – još uvek postoje sela sa srpskim stanovništvom. U Sloveniji je još uvek otvoren problem građana koji su nelegalno izbrisani iz slovenačkog državljanstva. Reč je o do sada neutvrđenom broju koji neki procenjuju na oko 20.000 osoba. Smatra se da su većina izbrisanih pripadnici srpskog naroda. Šefovi naše diplomatije odlazili su proteklih godina u Ljubljanu, ali se nisu sastajali s predstavnicima srpskog naroda, baš kao što tema njegovog statusa nije bila deo dnevnog reda njihovih susreta sa slovenačkim državnicima. Ipak, tokom 2009. došlo je do izvesnog pomaka u pravcu rešavanja statusa „izbrisanih“ građana.

                            *

U Republici Albaniji Srbi su tek nedavno dobili status nacionalne manjine. Iako nepriznati, predstavnici srpskog naroda učestvovali su u izradi Zakona o nacionalnim manjinama! Tokom decenija u Albaniji nije priznavano postojanje srpskog naroda. Simboličan broj albanskih Srba demantovan je kada je 1990. godine preko tek otvorene granice u Crnu Goru prešlo više od hiljadu naših sunarodnika. Još 1938. godine tadašnji albanski kralj Mehmed Zogu dekretom je odredio brisanje više od 1.000 toponima koji su imali koren u srpskom jeziku. Tokom proteklih dvadeset godina kod nas se malo razmišljalo o albanskim Srbima, čak ni u vreme kada je albansko pitanje na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije bilo u punoj meri upotrebljavano i zloupotrebljavano. Svođenje politike prema Srbima na severu Albanije, kojih je do početka 20. veka bilo nekoliko desetina hiljada, na folklor, svoju će cenu imati u času kada Albanci u Preševu i Bujanovcu postanu nacionalna manjina čija je matica Kosovo i kada uporednik za njihova prava postanu kosovski Srbi.

Napredni klub