Dečak prokockao ušteđevinu

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Uplati mi ovaj tiket, evo ti, tata poslao pare, progovori piskav dečiji glas iza pulta jedne od brojnih kladionica u Podgorici. Bilo je to juče u kafe-kladionici gde je dečak, ne stariji od deset godina, doneo očev tiket i 50 evra. Nezadugo, stiže cela „kolona” osnovaca i srednjoškolaca sa tiketima i uplatama ne većim od evra po „papiriću nade”.

Nigde u podgoričkim kladionicama nema upozorenja da je ova vrsta „zabave” zabranjena za maloletnike. Godinama se u crnogorskim kladionicama i kockarnicama viđa ovakva slika, a na tu zabrinjavajuću pojavu juče je upozorila vest sa severa Crne Gore, iz gradića Rožaje, gde je dečak V. Đ. (15) prokockao više od hiljadu evra. Da su poštovali Zakon o igrama na sreću kojim je zabranjen ulazak u kazino mlađima od 18 godina, Sead Nurković i Edvin Redžović, radnici automat kluba i kockarnice „Roso-nero”, ne bi dečaka ni pustili u kockarnicu.

Kada je V. Đ. ispričao roditeljima kako je u kazinu ispraznio porodičnu ušteđevinu, Almira Đ. je zajedno sa suprugom slučaj prijavila rožajskoj policiji i tužilaštvu.

„Moj sin nikada nije nijedan cent potrošio na kocku sve do ovog puta kada je na rulet uložio svojih 450 evra, koje je tokom pet godina uštedeo od džeparca. Kada je shvatio da je izgubio novac on je, u nameri da ga vrati, uzeo još 600 evra iz mog novčanika, kojim je trebalo da isplatim nekoliko kredita. Suprug i ja smo preživeli stres od čega nije pošteđen ni sin, koji je još u šoku”, ispričala je novinarima Almira, tvrdeći da joj je maloletno dete na kockanje naveo Nurković, rukovodilac kockarnice.

Glas da je dečak u kockarnici brzo je stigla do oca koji je otišao po sina, ali su vrata bila zaključana i on „primoran” da o svemu izvesti policiju.

Majka maloletnog kockara kaže da ju je Redžović isterao iz kazina kad mu je rekla da je dete maloletno. Odgovorio je da on ne proverava lične karte pa ne zna da li je neko punoletan ili ne.

Svi u Crnoj Gori znaju da dece ima u skoro svim kockarnicama, posebno kladionicama. Roditelji znaju, zna i vlast, ali svi zagonetno ćute. Alma, za sada, jedina o tome svedoči:

„Moj slučaj u ovom gradu nije usamljen. Upravo u toj kockarnici se svakodnevno može zateći puno maloletnika. Roditelji imaju problema sa decom, ali zbog stida od komšija, rođaka, poznanika i prijatelja, sami pokušavaju da ih odviknu od poroka, zaključavaju ih u domove i batinama pokušavaju da ih „opamete”, ne usuđujući se da traže sudsku zaštitu. Ukoliko moj slučaj prođe nekažnjeno, znaćemo da se zakon u ovoj državi ne poštuje”.