G-20 preuzima kormilo

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. septembra – Lideri G-20 okupljeni od sinoć u Pitsburgu postigli su, kako je noćas obelodanila Bela kuća, „istorijski sporazum” da ova grupacija „bude središte zajedničkih napora da se postigne postojani oporavak, uz eliminisanje sistemskih slabosti u finansijskom sistemu koje su dovele do krize”.

Slična formulacija nalazi se i u zvaničnoj deklaraciji skupa, što praktično znači da će skupovi dvadesetorice ubuduće biti glavni forum za globalne ekonomske teme. To je svakako uvažavanje novih realnosti, odnosno rastuće važnosti novih ekonomija koje su u poslednje dve decenije u dinamičnom usponu, kao što su Kina, Indija, Brazil i sve češće pominjana Južnoafrička Republika – i zvanična potvrda da je uspostavljen novi svetski ekonomski poredak.

Samit, koji je sinoć počeo radnom gala večerom u Pitsburgu, gradu koji se ovde smatra simbolom ekonomske transformacije od starih, „čađavih” industrija, do modernih, ekološki bezbednih tehnologija, danas usvaja ono što je na nivou ministara i visokih funkcionera već uglavnom usaglašeno. Ključne odredbe su da se uvodi oštrija regulativa za bankarski kapital (koja će biti formulisana tokom 2010, da bi počela da se primenjuju do 2012, insistira se na nastavku državnih stimulansa nacionalnim ekonomijama sve dok oporavak ne bude na stabilnim temeljima, plate bankarskih menadžera ubuduće bi trebalo da budu povezane „sa dugoročnim stvaranjem vrednosti, a ne na uspehu kratkoročnih rizika”, ali se ne pominju konkretna ograničenja na kojima je insistirala Francuska).

U tekst je uključen i poziv da zemlje „sa stalnim, značajnim (spoljnotrgovinskim) suficitima ojačaju domaće izvore rasta”, dok bi nacije „sa velikim deficitima” trebalo da stimulišu privatnu štednju”. Ovo se odnosi pre svega na deviznim rezervama prebogatu Kinu (koja je već obelodanila program od 600 milijardi dolara da svoju ekonomiju učini manje zavisnom od izvoza) i prezaduženu Ameriku, koja je na ovom skupu iznela svoj stav da izvozno orijentisane zemlje treba da smanje svoje danas preveliko oslanjanje na njeno tržište, kako bi se obezbedio održivi globalni rast.

Kao i raniji globalni samiti, i ovaj se održava u dekoru nasilnih demonstracija antiglobalista i sukoba sa policijom. U Pitsburgu je juče i danas istinsko vanredno stanje, uz mere bezbednosti u kojima učestvuje i 4.000 policajaca „pozajmljenih” iz drugih američkih gradova.

Ishod skupa je i „čvrst konsenzus” o jačanju ukupnog nadzora nad globalnim finansijskim sistemom, mada se iz usvojenih formulacija ne vidi kako će ono što je usaglašeno biti praktično primenjivano, s obzirom na to da ne postoji mehanizam koji bi pojedinačne zemlje, kojima to nije u interesu, na to obavezao.

Ovaj hendikep bio mogao da bude nadoknađen jačanjem uloge Međunarodnog monetarnog fonda (koji je, sa Svetskom bankom, „pridruženi” član G-20) u pojedinačnim ekonomijama. Novost, kad je reč o svetskom „finansijskom policajcu”, jeste to što su bogate zemlje na samitu odlučile da pet odsto svojih glasova u upravnom odboru Fonda prepuste dosad nedovoljno reprezentovanim nacijama, kao što je Kina.

Preuzimanje kormila od strane dvadesetorice (19 zemalja plus EU) ne znači da će G-7 (klub bogatih u kome su SAD, Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Kanada i Japan) i G-8 (isto društvo sa Rusijom), otići u istoriju. Oni će se ubuduće, umesto ekonomijom, baviti geopolitikom – razmatraće glavne teme međunarodnih odnosa.

Skup je održan i u ambijentu ocena da se iz tekuće ekonomske krize, najveće od velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, izlazi brže nego što se očekivalo, ali uz ograde da oporavak još nije postojan, niti univerzalan, pa se zbog toga poručuje da sve što je ovom prilikom dogovoreno treba da bude i dosledno sprovedeno.

Milan Mišić