Г-20 преузима кормило

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. септембра – Лидери Г-20 окупљени од синоћ у Питсбургу постигли су, како је ноћас обелоданила Бела кућа, „историјски споразум” да ова групација „буде средиште заједничких напора да се постигне постојани опоравак, уз елиминисање системских слабости у финансијском систему које су довеле до кризе”.

Слична формулација налази се и у званичној декларацији скупа, што практично значи да ће скупови двадесеторице убудуће бити главни форум за глобалне економске теме. То је свакако уважавање нових реалности, односно растуће важности нових економија које су у последње две деценије у динамичном успону, као што су Кина, Индија, Бразил и све чешће помињана Јужноафричка Република – и званична потврда да је успостављен нови светски економски поредак.

Самит, који је синоћ почео радном гала вечером у Питсбургу, граду који се овде сматра симболом економске трансформације од старих, „чађавих” индустрија, до модерних, еколошки безбедних технологија, данас усваја оно што је на нивоу министара и високих функционера већ углавном усаглашено. Кључне одредбе су да се уводи оштрија регулатива за банкарски капитал (која ће бити формулисана током 2010, да би почела да се примењују до 2012, инсистира се на наставку државних стимуланса националним економијама све док опоравак не буде на стабилним темељима, плате банкарских менаџера убудуће би требало да буду повезане „са дугорочним стварањем вредности, а не на успеху краткорочних ризика”, али се не помињу конкретна ограничења на којима је инсистирала Француска).

У текст је укључен и позив да земље „са сталним, значајним (спољнотрговинским) суфицитима ојачају домаће изворе раста”, док би нације „са великим дефицитима” требало да стимулишу приватну штедњу”. Ово се односи пре свега на девизним резервама пребогату Кину (која је већ обелоданила програм од 600 милијарди долара да своју економију учини мање зависном од извоза) и презадужену Америку, која је на овом скупу изнела свој став да извозно оријентисане земље треба да смање своје данас превелико ослањање на њено тржиште, како би се обезбедио одрживи глобални раст.

Као и ранији глобални самити, и овај се одржава у декору насилних демонстрација антиглобалиста и сукоба са полицијом. У Питсбургу је јуче и данас истинско ванредно стање, уз мере безбедности у којима учествује и 4.000 полицајаца „позајмљених” из других америчких градова.

Исход скупа је и „чврст консензус” о јачању укупног надзора над глобалним финансијским системом, мада се из усвојених формулација не види како ће оно што је усаглашено бити практично примењивано, с обзиром на то да не постоји механизам који би појединачне земље, којима то није у интересу, на то обавезао.

Овај хендикеп био могао да буде надокнађен јачањем улоге Међународног монетарног фонда (који је, са Светском банком, „придружени” члан Г-20) у појединачним економијама. Новост, кад је реч о светском „финансијском полицајцу”, јесте то што су богате земље на самиту одлучиле да пет одсто својих гласова у управном одбору Фонда препусте досад недовољно репрезентованим нацијама, као што је Кина.

Преузимање кормила од стране двадесеторице (19 земаља плус ЕУ) не значи да ће Г-7 (клуб богатих у коме су САД, Британија, Немачка, Француска, Италија, Канада и Јапан) и Г-8 (исто друштво са Русијом), отићи у историју. Они ће се убудуће, уместо економијом, бавити геополитиком – разматраће главне теме међународних односа.

Скуп је одржан и у амбијенту оцена да се из текуће економске кризе, највеће од велике депресије из тридесетих година прошлог века, излази брже него што се очекивало, али уз ограде да опоравак још није постојан, нити универзалан, па се због тога поручује да све што је овом приликом договорено треба да буде и доследно спроведено.

Милан Мишић