Kad mali kreditiraju velike

Zakon o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/2002) koji se primenjuje od 1. januara 2003. u članu 2 tačka 22 decidirano navodi da ,,nalog za plaćanje označava bezuslovnu instrukciju datu banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca sa naznačenog računa”.

Bezuslovnost znači da bez obzira na to da li klijent ima pokriće u novcu, za isplatu ili prenos, banka je dužna da postupi po nalogu, što svakako nije slučaj. Nijedna banka u Srbiji neće vam isplatiti sredstva sa računa niti ih preneti na drugi račun ukoliko nema pokriće za ta sredstva.

U tome i leži problem instrumenta obezbeđenja plaćanja. Jedini uslov da bi nalog za plaćanje bio realizovan jeste da imate sredstva na računu.

Problemi proistekli zbog instrumenata obezbeđenja plaćanja su veliki.

Doveli su u potpuno neravnopravan položaj privredne subjekte koji se bave proizvodnjom i uvozom. Da bi svoju robu plasirali na domaće tržište, što i jeste krajnji cilj njihove delatnosti moraju da prihvate ucenjivački stav veleprodajnih lanaca i veleprodaje uopšte, po sistemu: veoma nepovoljan ugovor kada je reč o valuti plaćanja, ukoliko i postoji ugovor, a pri tom i veoma visoka „ulaznica” za proizvode koje im nudite; isporuka robe, faktura-otpremnica koju su potpisali i overili kupac i prodavac, i to je sve. Sigurnost da će roba ili usluga biti plaćeni je samo potpis na fakturi-otpremnici. Za mala i srednja preduzeća i poljoprivrednike to je i tragično i smešno. Jedina garancija da će vam robu ili uslugu platiti je bezvredan papir (faktura-otpremnica) s kojim se, ukoliko vam roba ili usluga ne budu plaćeni u roku sa fakture, putem predloga za izvršenje, obraćate Trgovinskom sudu. Tek tu počinju muke zbog, nažalost, još uvek neefikasnog pravnog sistema.

Ako tražite menicu dobićete vrlo nedefinisan odgovor da to nije uobičajeno, a da će sigurno biti ispunjena stavka na fakturi „valuta plaćanja”. To je sistem „uzmi ili ostavi”.

Kakve su posledice? Na jednoj strani, sve bogatije firme koje su izašle kao veoma bogate iz perioda 1991–2000, koje su onda kao i sada zdušno kršile Zakon o zaštiti konkurencije i zloupotrebile monopol na tržištu. Mala i srednja preduzeća i poljoprivrednici se pod tim bremenom nelojalne konkurencije povlače, a često odlaze u stečaj ili likvidaciju, očekujući da neko drugi reši njihov problem sigurnosti plaćanja.

Zato imamo mnogo malih i srednjih preduzeća, samostalnih radnji i poljoprivrednika koji sve više vremena provode po sudovima i raznim državnim institucijama – samo zato da bi naplatili svoje potraživanje. Oni sve manje vremena provode unapređujući svoju proizvodnju, odnosno plasman sopstvenih proizvoda. Oni su, nažalost, samo na papiru okosnica i budućnost srpske privrede. Mala i srednja preduzeća na taj način kreditiraju velike veleprodajne lance bez ijednog promila kamata, ako ikad i naplate svoje potraživanje.

Kako bi problem mogao biti rešen? Izmenama Zakona o platnom prometu, u delu koji se odnosi na instrumente obezbeđenja plaćanja. U zakon bi trebalo uneti one delove Zakona o čeku „Sl. list SRJ” br. 46/96, koji se odnose na platni promet među pravnim licima, svakako usklađen s evropskim.

Nalog za uplatu i nalog za isplatu (instrumenti gotovinskog platnog prometa), kao i nalog za prenos i nalog za naplatu (instrumenti bezgotovinskog platnog prometa) treba zameniti čekom (razne vrste), kao sredstvom plaćanja, i menicom (razne vrste), kao instrumentom obezbeđenja plaćanja.

privrednik