Mnogi se prave Englezi

Svako može da otvori školu stranog jezika kod nas. U Agenciji za privredne registre ta formalnost se završi za kratko vreme, pri čemu vlasnik nove firme ne mora da govori nijedan strani jezik, niti da ga je studirao, niti će… Zato i ne čudi da se ne zna ni koliko ih ima uopšte, mada se nagađa da ih ima između 800 i hiljadu, s obzirom na to da i Privredna komora Srbije nastoji da vlasnike škola za strane jezike okupi, podstakne da rade kvalitetno i – bar tako prebroji. Na drugoj strani i Udruženje škola stranih jezika Srbije (YALS), koje za dve nedelje obeležava desetogodišnjicu postojanja, trudi se da promoviše svetske standarde u nastavi, da između ostalog razbije i zablude o ekspresnom savladavanju engleskog jezika za 20 dana koje se čuju u gromoglasnim reklamama nekih škola koje organizuju kurseve.

Između ostalog, YALS šalje i redovnu inspekciju u škole koje su njene članice kao i jednog nezavisnog eksperta ne bi li prihvaćeni kvalitet u radu i zahtevi u pogledu administracije i prostorija ostali na visokom nivou i, naravno, ne bi li se vremenom poboljšali.

– Ne postoji nikakva regulativa, ni kad je reč o profesorima, ni o standardima, jer niko zvanično ne proverava kako se radi u školama stranih jezika. Ovih dana nastojimo da zakažemo sastanak u Ministarstvu prosvete, da pokušamo da ovu našu delatnost stavimo u neke pravne okvire. Da se zna koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi neko mogao da uzima novac za držanje časova, da u krajnjem slučaju polaznici koji završe tečaj na kraju posle polaganja dobiju diplomu koja će im biti priznata na fakultetu ili pri zapošljavanju – objašnjava Marija Pejatović, predsednica YALS-a, u kome ima svega 13 članova.

Naša sagovornica kaže da je šteta što se više škola ne nalazi u njihovom udruženju, jer po kvalitetu, uverena je, oni to zaslužuju. Kolege se plaše kontrole, a i to sve poprilično košta s obzirom na članarinu za YALS od 300 evra godišnje i traženo usavršavanje profesora od 20 sati u toku godine.

– Ako znamo da samo povratna karta od Leskovca, gde živim i radim, do Beograda košta 20 evra, a sva predavanja se uglavnom održavaju u glavnom gradu, trošak je na kraju veliki – navodi Marija Pejatović. – S druge strane, s obzirom na to da ništa nije regulisano, nelojalna konkurencija obara cenu usluga i čini da oni koji su vrlo dobri u svom poslu ostanu bez para za usavršavanje jer ne mogu po cenama da odskaču mnogo iznad onih koji su nekvalitetni. U Leskovcu imamo dve škole koje su u YALS-u, mnogo smo napredovali, ali  problema eto ima dosta.

(/slika2)Srpsko udruženje škola stranih jezika nastoji da prati i evropske tokove, pa je pridruženi član EAQUALS-a, Evropske asocijacije za kvalitet jezičkih usluga, što podrazumeva redovno praćenje njihovih dešavanja.

– Zato nam deo članarine ode na ta putovanja u evropske gradove, a i oglašavanje u novinama da ovdašnjim ljudima objasnimo kako stvari stoje, ko smo i šta radimo. Deo novca potrošimo za seminare, koje, recimo, pripreme dve škole iz našeg udruženja na koje onda dođu svi ostali – ističe predsednica Pejatović.

Interesantno je da u školi koja nastoji da neguje kvalitet, biblioteke moraju biti pune novih izdanja knjiga, da udžbenici ne smeju biti fotokopirani…

Ipak, dve beogradske škole uspele su da odu u Evropu same i učlane se u EAQUALS, asocijaciju osnovanu 1991. i priznatu od Saveta Evrope.To su Centar za nastavu stranih jezika u Kolarčevoj zadužbini i privatna škola „Tom i Ema”. Na popularnom „Kolarcu”, kako neki zovu najstariju školu stranih jezika kod nas, otvorenu još 1933. godine, s ponosom podsećaju da su tečajevi engleskog, kineskog, španskog i švedskog, održavani kod njih i pre nego što su osnovane katedre za te jezike na Beogradskom univerzitetu.

Anastazija Jadrijev-Došenović, direktorka Centra za nastavu stranih jezika na Kolarcu, već na početku razgovora najavljuje dolazak inspektora izEAQUALS-a krajem godine, s obzirom na to da su njihovi članovi postali početkom 2007. Rigorozna kontrola se ponavlja svake tri godine.

– Posebne pripreme za to i ne postoje, kad jednom dostignete traženi nivo, za tu prvu inspekciju, znači da ste ispunili vrlo visoke zahteve – naglašava direktorka. – Nije samo reč o kvalitetu nastave, dakle radu u učionici. Kontrolori EAQUALS-a proveravaju bezbednost u prostorijama, aparate za gašenje požara, da li je svuda istaknut plan evakuacije u slučaju zemljotresa, požara i sličnih nepogoda, da li su datumi na priboru za prvu pomoć validni…

Evropska asocijacija ne dozvoljava nekome da bude njihov član ako ne poštuje zakon svoje zemlje, propise o zaposlenima, honorarcima.

– Nisam sigurna da bih mogla da nabrojim puno škola u kojima se profesorima uplaćuje penziono i zdravstveno osiguranje i redovno isplaćuje zarada. Sve je „belo” i pod konac, poreze i ostalo plaćamo redovno za tridesetak nastavnika i četiri sekretarice. Pri tom se ne sme obećati i napisati u reklamnom materijalu ništa što neće biti sprovedeno u delo – ističe Anastazija Jadrijev-Došenović.

(/slika3)Zato direktorka nastoji da pravi razliku između pravih škola stranih jezika kod nas i ostalih koji se zovu studiji, moderni centri i tako redom, s tim što je njima ime „centar” ostalo po želji zadužbinara Ilije Kolarca („unaprediti kulturu u centrima za muziku, izdavaštvo, predavanja…”).

– Zakonom se mora precizirati ko obavlja tu delatnost, da se zna koji su standardi, da se definiše vrednost diploma, prostora, položaja zaposlenih. Na mnogim mestima predaju apsolventi jezika, onima kojima je recimo engleski bio predmet pod Be na Filološkom fakultetu, ili su naučili jezik živeći u Libiji, radili na gradilištima. Isto tako i izvorni govornici koji nisu profesori jezika ne bi smeli da drže nastavu kao što se to sada događa, jer inače bi svaki naš lekar ili inženjer po tom principu bilo gde u svetu mogao da predaje srpski – poredi različite primere iz prakse Anastazija Jadrijev-Došenović.

Vesna Stakić, direktorka i vlasnica škole „Tom i Ema”, takođe se seća zahteva koje je 2007. morala da zadovolji da bi prošla strogu inspekciju iz EAQUALS-a, potpuno istovetnih kao i onih za Kolarac. Zbog detalja kao što su nalepnice za pokazivanje požarnih izlaza našetala se, kaže uz smeh, po celom Beogradu, ali svakako od te sitnice je mnogo važnije i ozbiljnije da je ova dugogodišnja profesorka engleskog jezika postala u međuvremenu kantri-menadžer EAQUALS-a za Srbiju. Dakle, evropska asocijacija za kvalitet jezičkih usluga nastoji da posredstvom sajta na srpskom jeziku pokušava približi ovdašnjem svetu šta radi i da privuče još članova odavde, da stotinak škola iz iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Irske, Poljske i drugih evropskih zemalja učlanjenih u EAQUALS dobije društvo sa Balkana. Jer, u protivnom, mnogi će, između ostalog, tek kada dođu recimo u Britanski savet na ispit po merilima prestižnog Kembridž univerziteta i – padnu, shvatiti da su potrošili uzalud i vreme i novac za učenje engleskog jezika. Iskustvo kaže da je za pripremanje ispita za FCE (First Certificate in English) ili još viših nivoa Certificate in Advanced English i Certificate of Proficiency in English iziskuje  najmanje dve godine.

------------------------------------------------------------

Leskovac: Španski sve traženiji

Po rečima Snežane Veličković, suvlasnice Škole za učenje stranih jezika „Smart“, u Leskovcu postoji pet ozbiljnih škola za strane jezike, a to znači da imaju više učionica i više nastavnika. U školi „Smart”, najveće interesovanje je za engleski, ali sve više i za španski koji jedino u ovoj školi može da se nauči. Ima i trogodišnjaka i pedesetogodišnjaka, a i motivi su im različiti: deca da steknu sluh za jezike, srednjoškolci zbog upisa na fakultet, a odrasli zbog zaposlenja, ili usavršavanja.

Ova škola radi kao filijala Oksford centra u Beogradu koji je akreditovan testing centar od strane Oksfordskog univerziteta, a to znači i da je registrovana preko tog centra. Cene zavise od stepena i dužine učenja. Tako, recimo, učenje za odrasle početnike košta od 4.500 do 11.250 dinara mesečno. Kroz školu „Smart“ godišnje prođe 400 do 500 polaznika, od kojih 98 posto uspešno završi nivo školovanja na koji se upiše, tvrdi Veličkovićeva.

M. M.

--------------------------------------------------------------

Subotica: Potrebne državne licence

To što se država povukla iz regulisanja rada škola stranih jezika ne odgovara onima koji žele da rade kompetentno i kvalifikovano, smatra Eva Milojević, direktor Škole stranih jezika „Oksford” u Subotici.

– Zakon dozvoljava svakom da otvori školu bez obzira na znanje i kvalifikaciju, i došli smo u situaciju da bukvalno svako može nekompetentno i nestručno da postavlja postulate za rad. To direktno nepovoljno utiče na škole u kojima su kvalifikovani profesori. Zbog toga smatram da država treba što pre da donese mere koje će propisati nivo kompetencije potreban za rad škola i izdavati licence, odnosno akreditacije. To je jedini način da naše škole mogu ravnopravno da stanu uz druge škole stranih jezika u svetu – kaže Milojevićeva za „Magazin”.

Škola “Oksford” je član Sekcije centara stranih jezika pri Privrednoj komori Srbije i, kako kaže direktorica, nastoji zajedno sa kolegama da se nastava u školama reguliše u skladu sa normama CEF-a, odnosno zajedničkog okvira za jezike Saveta Evrope. „Oksford” takođe ima svog predstavnika u Udruženju nastavnika engleskog jezika (ELTA), što im omogućava učešće na stručnim seminarima i radionicama.

Engleski jezik je bez sumnje strani jezik koji se najviše uči, ali u višejezičnoj sredini kakva je Subotica nije zanemarljivo ni interesovanje za kurseve mađarskog jezika. Renata Vukmanov, koordinator jezičke obuke na Otvorenom univerzitetu, kaže da se dva puta godišnje formiraju grupe od po desetak polaznika koji četiri meseca savladavaju osnove mađarskog jezika.

A. I.

--------------------------------------------------

Kraljevo: Dodatni časovi za dodatne prihode

Teško je utvrditi broj škola za učenje stranih jezika na području grada Kraljeva, budući da većina profesora, naročito engleskog jezika, u iznajmljenim ili svojim prostorijama, drže časove pre ili posle redovnog rada. Oni koji za to baš nemaju uslove uglavnom su „saradnici” svojih kolega tako da je to prilično unosna dodatna profesorska delatnost u poslednjih nekoliko godina.

No, u Kraljevu je, ipak, najpoznatija i najposećenija Škola stranih jezika u Domu društvenih organizacija, koja već dve decenije radi kao program tamošnjeg radničkog univerziteta. U razgovoru sa direktorom Radovanom Radulovićem doznajemo da se tu redovno organizuje nastava za engleski, francuski, nemački, grčki, španski, italijanski i ruski.

Za jezike za koje je veće interesovanje, poput engleskog, postoje kursevi za sve nivoe znanja, oni traju 70 časova i polaznike koštaju 15.000 dinara.

– Bez obzira na to što naša škola nije članica nijedne asocijacije ili agencije, naša uverenja o stečenom znanju priznaju i države ustanove, recimo Zavod za tržište rada, a čak i pojedine više škole i fakulteti. Naime, mi godinama otkupljujemo metode nastave i učila od Instituta za strane jezike. Tamo se obavlja i edukacija profesora koje angažujemo i za razliku od mnogih sami smo stekli ugled i poverenje, kako kod polaznika tako i u naše „diplome” – tvrdi Radulović.

M. D.

-----------------------------------------------------------

Ne učimo zastarele fraze

Zorica Kovačević, iz Asocijacije škola stranih jezika Srbije, napominje da se precizno zna šta bi polaznik na kraju svakog nivoa učenja morao da zna. Ističući da je uloga njihovog udruženja da se bave kontrolom procesa učenja, Zorica Kovačević objašnjava da su oni jedini koji imaju redovne inspekcije u školama stranih jezika koje su njihove članice. Sumnje da možda i dalje učimo jezičke konstrukcije koje se u govornom jeziku određenog naroda više ne koriste, Zorica Kovačević pobija tvrdeći da je danas nastava modernija, sa savremenijim nastavnim materijalima, nastavnici prolaze razne obuke, a tome dosta doprinose i knjige stranih izdavača koje prenose učenicima jezičko blago sa njegovog izvora.

J. B.