Dablin na popravnom

Više od godinu dana nakon što su rekli „ne” Lisabonskom ugovoru, Irci danas izlaze na drugi referendum i ponovo odlučuju o tome hoće li Evropska unija (EU) biti preuređena tako da njene institucije postanu efikasnije i sa većim ovlašćenjima.

Poslednje ankete iz jedine zemlje EU u kojoj je referendum o „Lisabonu” ustavna obaveza ohrabruju Brisel u nadi da su Irci promenili mišljenje od juna prošle godine. Prognoze kažu da 55 odsto građana podržava ugovor, 27 odsto je protiv, dok je 18 odsto neodlučnih.

Vlada u Dablinu pozvala je oko tri miliona stanovnika sa pravom glasa da potvrde ugovor zamišljen kao prvi zakon koji definiše odnose u Uniji narasloj na 27 članica, a koji ne može da stupi na snagu bez potvrde svih zemalja EU.

Irski premijer Brajan Kouen pozvao je građane, piše „Ajriš indipendent”, da ovaj put ukažu poverenje ugovoru uz objašnjenje da će se zemlja teško izvući iz duboke recesije bez podrške EU.

„Prvi korak u ekonomskom oporavku jeste, verujemo, usvajanje ovog ugovora”, kazao je on.

Fokus kampanje podrške ugovoru bio je pad životnog standarda u Irskoj i zagovornici ovog ugovora su tvrdili da je lek za nezavidnu ekonomsku situaciju upravo „Lisabon”.

„Samo sa ’da’ osiguraćemo poverenje investitora u Irsku, zaštititi naš uticaj u vitalnim ekonomskim odlukama”, rekao je premijer tokom kampanje.

Kako javljaju svetske agencije, u Irskoj će se bruto društveni proizvod ove godini smanjiti za osam odsto, dok bi stopa nezaposlenosti lako mogla preći 15 odsto.

Kampanja „za” podvukla je da bi se bez 120 milijardi evra koje je Centralna evropska banka poslala Dablinu irske banke verovatno zatvorile.

Posle prošlogodišnjeg debakla „Lisabona” EU je obećala Irskoj da joj neće nametati legalizaciju abortusa. Osim toga, Ircima su garantovani vojna neutralnost i mesto komesara u Evropskoj komisiji. Veruje se da su sve to bili razlozi zbog kojih su građani Irske jednom odbacili ugovor koji, između ostalog, reguliše proširenje EU.

Ove godine kampanja protiv „Lisabona” morala je da pronađe druge adute. U štabu protivnika ugovora istakao se biznismen Deklan Genli koji je ubeđivao Irce da je uređenje EU predviđeno ugovorom iz Lisabona „nedemokratsko i gde predsednika ne biraju (građani)”.

Međutim, više od upozorenja od evropske nedemokratičnosti vlada je uplašena od toga da bi Irci na referendumu mogli da se izjašnjavaju o domaćoj politici, a ne o EU.

Kampanja „za” Lisabonski ugovor, koju su vodile gotovo sve značajne vladajuće i opozicione stranke, pozvala je građane da ljutnju koju osećaju prema vlastima ne izražavaju ovom prvom prilikom na glasanju. Zato je predsednik vlade koja uživa podršku 20 odsto građana naglasio da neće biti njegove ostavke čak i ako Irci ne izglasaju ugovor i da „neće biti ’Lisabona tri’, to je sigurno”.

J. Stevanović