Даблин на поправном

Више од годину дана након што су рекли „не” Лисабонском уговору, Ирци данас излазе на други референдум и поново одлучују о томе хоће ли Европска унија (ЕУ) бити преуређена тако да њене институције постану ефикасније и са већим овлашћењима.

Последње анкете из једине земље ЕУ у којој је референдум о „Лисабону” уставна обавеза охрабрују Брисел у нади да су Ирци променили мишљење од јуна прошле године. Прогнозе кажу да 55 одсто грађана подржава уговор, 27 одсто је против, док је 18 одсто неодлучних.

Влада у Даблину позвала је око три милиона становника са правом гласа да потврде уговор замишљен као први закон који дефинише односе у Унији нараслој на 27 чланица, а који не може да ступи на снагу без потврде свих земаља ЕУ.

Ирски премијер Брајан Коуен позвао је грађане, пише „Ајриш индипендент”, да овај пут укажу поверење уговору уз објашњење да ће се земља тешко извући из дубоке рецесије без подршке ЕУ.

„Први корак у економском опоравку јесте, верујемо, усвајање овог уговора”, казао је он.

Фокус кампање подршке уговору био је пад животног стандарда у Ирској и заговорници овог уговора су тврдили да је лек за незавидну економску ситуацију управо „Лисабон”.

„Само са ’да’ осигураћемо поверење инвеститора у Ирску, заштитити наш утицај у виталним економским одлукама”, рекао је премијер током кампање.

Како јављају светске агенције, у Ирској ће се бруто друштвени производ ове години смањити за осам одсто, док би стопа незапослености лако могла прећи 15 одсто.

Кампања „за” подвукла је да би се без 120 милијарди евра које је Централна европска банка послала Даблину ирске банке вероватно затвориле.

После прошлогодишњег дебакла „Лисабона” ЕУ је обећала Ирској да јој неће наметати легализацију абортуса. Осим тога, Ирцима су гарантовани војна неутралност и место комесара у Европској комисији. Верује се да су све то били разлози због којих су грађани Ирске једном одбацили уговор који, између осталог, регулише проширење ЕУ.

Ове године кампања против „Лисабона” морала је да пронађе друге адуте. У штабу противника уговора истакао се бизнисмен Деклан Генли који је убеђивао Ирце да је уређење ЕУ предвиђено уговором из Лисабона „недемократско и где председника не бирају (грађани)”.

Међутим, више од упозорења од европске недемократичности влада је уплашена од тога да би Ирци на референдуму могли да се изјашњавају о домаћој политици, а не о ЕУ.

Кампања „за” Лисабонски уговор, коју су водиле готово све значајне владајуће и опозиционе странке, позвала је грађане да љутњу коју осећају према властима не изражавају овом првом приликом на гласању. Зато је председник владе која ужива подршку 20 одсто грађана нагласио да неће бити његове оставке чак и ако Ирци не изгласају уговор и да „неће бити ’Лисабона три’, то је сигурно”.

Ј. Стевановић