Eroove opsesije: nasilje, seks, konzumerizam...

Oduvek sam verovala da ljudi sa ostrva imaju veću i izraženiju potrebu da se otisnu u svet, da zaplove u nepoznato, da ignorišu svaki rizik i da svojom hrabrošću, upornim radom, a pre svega darom – stvaraju sopstveni kontinent, sopstvenu umetničku utopiju.

Jedan od takvih neumornih svetskih putnika jeste Gudmundur Gudmundson, zvani Ero (što na islandskom znači: „sad je tiho”), svetski poznat likovni stvaralac, umetnik fascinantne biografije, rođen na Islandu, sa prebivalištima na raznim delovima planete među kojima Pariz ima posebno mesto.

Radoznalost ovog savremenog vikinga učinila je da on veoma mlad izučava najrazličitije vrste likovnih tehnika na raznim umetničkim akademijama širom Evrope. U svom umetničkom formiranju prošao je kroz više zanimljivih faza, oprobao se u više likovnih izraza (crteži, kolaži, slike, akvareli, instalacije, hepeninzi, filmovi, murali, printovi) i odabrao onaj likovni govor, blizak pop-artu i postmodernističkim strujanjima koji mu je omogućavao da najbolje i najbrže izrazi svoje ideje i emocije, svoj temperament, sve one jetke, duhovite, likovno zanimljive i maštovite komentare na apsurdnost svakodnevlja, na karakteristike epohe, na razne ugroženosti i zloupotrebe diljem planete na kojoj živimo. Njegov rukopis, melanž pikturalnih jezika, kombinacija slikarskih znakova, zasnovan na stripu, veoma specifičan, obogaćen u postupku i odabiru tema (nasilje, konzumentska kultura, seks, oružje, ratovi, pastiši velikim stvaraocima) učinio ga je svetski poznatim.

Njegova dela se nalaze u muzejima i kolekcijama širom sveta. A početkom ovog milenijuma u Rejkjaviku je otvoren muzej (koji poseduje više od 3.000 radova) u kome je napravljena velika retrospektiva Eroovih dela. Izlagao je na najvećim likovnim smotrama, družio se i komunicirao sa najvećim imenima među umetnicima XX veka. Neki od njih su uticali na njega, kao Roberto Mata ili Falstrom, a drugi opet vide njegovu srodnost sa Lihtenštajnom, Vorholom, Rozenkvistom. Ono što ga, međutim, čini različitim od američkog pop-arta jeste sposobnost da kreira savremeno istorijsko slikarstvo, čiji je on redak predstavnik, u kome meša likove iz drugih epoha i strip junake sa raznim liderima i istorijskim ikonama koje su obeležile društvena i politička zbivanja u savremenom svetu. Svojim provokativnim ciklusima, serijama radova sa specifičnim kaleidoskopom karaktera, Ero, zapravo, pomera popartističku scenu ka plamtećem, eruptivnom tzv. pop-baroku.

Prepoznatljiv po jakim bojama, smelim kompozicijama, katkad ogromnih formata, postmodernističkim citatima i omažima (Dizni, Pikaso, Dali, Leže, Kosmonauti), poznat po smislu za humor, angažovanom stavu, anarhičnosti, svojevrsnoj mitologiji, sintezi raja i paklenih vizija, ovaj izvanredni umetnik, koji se stalno igra, ne preza da uvek podvuče kako je slikarstvo mogućnost izvanrednog kritičkog osvrta, zadovoljstvo da oponiraš, sreća da si sam protiv svih, laboratorija mogućeg, mesto eksperimentisanja, forma lične utopije, radost provokacije, ispit savesti, mračna priča načičkana dijalozima i simbolima, prevazilaženje ćutanja i šoka, istraživanje egzistencije. Njegov svet je svet uznemirujućeg haosa, svet monstruma, razgolićenih starleta, dečjih igara, svet fikcije i science-fiction-a, svet groteske, nastanjen političarima, reptilima, insektima, svet karikatura svih vrsta, ali i svet ideja u koje se veruje, svet neizrecivog, suprotstavljen redu uobičajenog jezika slikarstva i svakom drugom redu, svet neobičnih, smelih poruka i duboko humanističkog stava.

(/slika2)Za izložbu u Galeriji „Haos”, Ero je odabrao radove na papiru iz više različitih serija: akvarele naslovljene „Đavoli i prašina”, među kojima su naročito duhoviti „Braća Liman“ ili „Politički alfabet”, zatim serigrafije iz ciklusa „Fatalne žene”, kao heroine iz serijala, žene borci i revolucionarke, više naoružane nego obučene, žene lepe i okrutne, žene objekti ljudske pohote, žene vladarke sveta, od kojih ističemo rad „Mis Amerike i Gernika”.

Sledi potom serija malih retrospektivno odabranih kolaža koji su polazište, esencija u procesu rada ovog umetnika, zato što su tretirani istovremeno kao originalna dela i modeli za druge radove, slike većih formata. Izvanredno je zanimljiv, precizan njegov postupak u procesu rada što će publika moći da vidi na filmu koji prati ovu postavku. Na kraju, ovoj beogradskoj prezentaciji, Ero je dodao tri rada iz ciklusa „Pikaso u profilu”, što je majstorski primer žanra kome pripadaju. Cela postavka je zapravo jedan manji, a zaokružen, presek njegovog opusa, odabir male moguće kolekcije.

Treba li istaći koliko je crtež bitan i dominantan elemenat u celokupnom Eroovom stvaralaštvu? Verujemo da je to tako očigledno i da je to crtež kakav do sada nismo imali prilike da vidimo. Crtež kao gvozdena konstrukcija prizora, armatura slike. Izrazito narativne figuracije, u dobrom odnosu sa savremenim plastičkim tendencijama, a mimo pomodnih likovnih trendova, ovaj umetnik ogromnih kapaciteta uspeo je da zauzme posebno mesto u istoriji savremene umetnosti – tamo gde nije zanemarena nova moć slike i gde se drži do proverenih, nepobitnih pikturalnih vrednosti.

Ero je učinio veliki gest prema našem gradu i našoj zemlji ostavivši na poklon celu ovu postavku MSU u Beogradu (gde je već ranije izlagao) i Galeriji „Haos” – radove za njenu kolekciju.