Nije svako nego niko

U ,,Politici” od 1. oktobra 2009, pod naslovom „Čume ugrožava Singidunum”, objavljeno je da će kupovinom fakulteta Čume imati puno pravo da učestvuje u rukovođenju univerzitetom. Suština čitavog problema je u tome, navedeno je, što ,,zakonski nisu formulisani kriterijumi o vlasništvu nad visokoškolskom ustanovom, pa tako danas fakultet može da osnuje, ali i kupi, bukvalno svako”.

Na osnovu citiranog, čitaoci bi mogli steći utisak da zaista svako može da osnuje univerzitet, fakultet ili visoku školu. Ali to nije tačno.

Trenutne, nepremostive prepreke su: 1. Da biste dobili akreditaciju morate popuniti formulare Akreditacione komisije, gde treba napisati broj pod kojim je visokoškolska institucija registrovana kod Trgovinskog suda, koliko je nastavnog i nenastavnog kadra u radnom odnosu itd. 2. U Trgovinskom sudu neće nikoga registrovati dok nema dozvolu za rad koja se dobija od Ministarstva prosvete. 3. U Ministarstvu prosvete neće nikome izdati dozvolu za rad dok Akreditaciona komisija ne donese pozitivno mišljenje 4. Akreditaciona komisija neće da donese pozitivno mišljenje o predloženom studijskom programu, jer priloženu dokumentaciju neće uzimati u razmatranje dok nisu popunjene sve rubrike u formularima, pomenutim u tački 1.

Doduše, Akreditaciona komisija dala je pet pozitivnih mišljenja kao u tački 3. a da nije izvršila akreditaciju na način pomenut u tački 1., i pet visokoškolskih institucija je na taj način dobilo dozvole za rad. Kada je traženo od Ministarstva prosvete i Akreditacione komisije da primene istu proceduru i na druge škole u osnivanju, Akreditaciona komisija nije htela da izda pozitivno mišljenje. Pri tom niko nije objasnio šta još treba da se uradi da bi se dobila dozvola.

Navešću jedan od primera, a znamo da ih ima još. Već šest godina grupa nastavnika i umetnika pokušava da, isključivo po zakonu, osnuje visoku školu za digitalnu umetnost i informatički dizajn.

I u Ministarstvu prosvete, a naročito u Akreditacionoj komisiji, skreću pažnju da država i društvo moraju voditi računa o dobrobiti omladine i da zato moraju veoma da paze šta akredituju i kome izdaju dozvole za rad. Ali, citiramo izjavu člana Akreditacione komisije iz već pomenutog napisa: ,,Nas interesuje da sve bude po zakonu, a ne ko je vlasnik”, odnosno Akreditacionu komisiju ne zanima (a očigledno ni Ministarstvo prosvete) da li je vlasnik visokoškolske ustanove svedok saradnik (što nije prihvatljiva radna biografija za vlasnika institucije koja vaspitava i obučava omladinu).

V. d. direktora Visoke škole za digitalnu umetnost i informatički dizajn u osnivanju