Slavsko kupanje

Vranjska Banja – Kako i dolikuje, uz zvuke trube, klarineta, harmonike, tarabuke i goča, ali i obavezne pečene ćurke, guske i mnoštvo ića i pića, veliki broj pravoslavnih Roma s juga Srbije tri dana slavi Sv. Vasilija kao krsnu slavu. U Vranju se to radi po tradiciji staroj više stotina godina, dok je u Vranjskoj Banji obavezno i ritualno kupanje i pranje veša. – I pored toga što je prošle noći napolju bilo minus sedam stepeni, mi smo, poštujući tradiciju i običaj, izašli i "izbanjali" se (okupali) u bazen vruće mineralne vode, odmah pored Banjske reke – veli Sane Alilović dok se oblači i požuruje suprugu Rustu da završava sa pranjem veša, jer za večeru očekuju goste.

Dok mali Nebojša, držeći tarabuk, krupnim kestenjastim očima gleda u posluženje odakle se oseća miris grejane rakije i vruće ćuretine i guščetine postavljene za starije koji se kupaju. Sane mu prekida uživanje.

Inače, ranijih godina pričaju nam Salko, Alil, Beka i Vale, kad se imalo više para, organizovano je bogato slavlje i doček. Sada je to skromno. U Vranju su Romi mnogo organizovaniji. Održavaju priredbe i takmičenja, a biraju se i najlepša Romkinja (mis) i najlepši Rom (mister). U bazenu i pored njega uz meze i grejanu rakiju nikome od prisutnih ne smeta što je temperatura nekoliko stepeni ispod nule i što je samo metar i po od bazena mraz i led. Čuju se razne priče, dogodovštine i šale, pa i:

– Sigurno ste čuli za onu priču kada su, kao navodno, Romi organizovali grupni seks – priča Alil i nastavlja: – E, pa pitali novinari i drugi čoveci Trajče da im objasni kako to izgleda, a on počeo:

"To ti je jedna prostorija, sa ’zagušljivo’ (prigušeno) svetlo, zagrejana vrelac. U njuma (sobu) ulaze muški i ženski. Kad se skinu svi goli ugasi se svetlo."

"I šta dalje", pitali su znatiželjno svi.

"Ništa! Svaki si čuva svoje stvari!", odgovorio je hladnokrvno Trajče.

Ova Alilova priča je razgalila sve pa u dobrom raspoloženju počeše da pričaju mnoge dogodovštine sa pijace ali i drugih mesta gde Romi trguju i rade. Tako je nezaobilazna priča o Asanu kubedžiji koji, kada su mu pre tridesetak godina došli inspektori i poreznici i pitali ga: "A be, Ase, kol’ko to dece ti imaš?" A on kao iz topa odgovorio: "Osam, oćete da vi ufatim jedno".

Iz daljine se čuje muzika. Trube ječe u obližnjoj kući, a nešto dalje sa razglasa "biju najnoviji hitovi Zvonka Demirovića" i turbo folk.