Butmirska očekivanja

Na nedavnoj rundi razgovora evropskih i američkih eksperta s predstavnicima Republike Srpske u Banjaluci Milorad Dodik je upitao zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Stjuarta Džonsa: ,,Zašto vi Amerikanci nećete da zatvorite OHR i proglasite ovde (u BiH) uspeh, jer ovo i jeste najuspešniji mirovni proces u svetu... i da li će stvarno rešavanjem pitanja imovine doći do zatvaranja OHR-a?” Predstavnik EU Lars Valund, državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Švedske, predsedavajuće EU, ne dvoumeći se, rekao je: ,,Da!” U isto vreme Stjuart Džons je odgovorio: ,,Ne, ne mogu obećati zatvaranje OHR-a čak i ako se reši pitanje raspodele imovine!”

Tako i nakon više aktuelnih pregovora političkih lidera BiH sa međunarodnim predstavnicima u Butmiru, Banjaluci i Sarajevu nije jasno da li će BiH ostati neproglašeni protektorat ili suverena država (ukidanjem OHR-a) napokon spremna za evropske integracije. Možda će nešto i biti jasnije ako SAD i Evropska unija usaglase svoje očito još neusaglašene stavove.

Republika Srpska i njen premijer Milorad Dodik nepopustljivi su u stavu da neće prihvatiti ništa što je na štetu RS, protive se bilo kakvom nametanju rešenja međunarodne zajednice i pritiscima bilo koga, reklo bi se i Beograda. Ali su i za dijalog, uz naglasak da je dogovor moguć samo traženjem rešenja i konsenzusom tri konstitutivna naroda. Za taj svoj stav premijer Dodik je našao potvrdu i u mišljenju Venecijanske komisije iz 2003. godine u kojoj se kaže da države koje se pripremaju za evropske integracije treba da preuzmu potpunu odgovornost za procese u sopstvenoj zemlji. Srbi i Hrvati jasno su izneli stav da su spremni na to, dok su bošnjački lideri, oslanjajući se na međunarodnu zajednicu, izbegavali u poslednje vreme svaki dijalog.

Dodik jasno iznosi stav da RS nema svoj plan za izlazak iz BiH, ali isto tako naglašava da želi da se ne dovode u pitanje prava RS iz Dejtona. Pri tom treba naglasiti da Republika Srpska nije voljna da ulazi u sukob s međunarodnom zajednicom, već, naprotiv, u potpunosti je posvećena evropskim integracijama i spremna je na dijalog. S tim što demokratija neretko u interpretacijama međunarodne zajednice na ovim prostorima ima dva lica.

Tako je Veće za implementaciju mira u BiH (koji čine predstavnici više zemalja, među kojima i SAD i Rusija) 30. septembra ove godine u svom kominikeu jasno potcrtalo da ustavne promene nisu deo ciljeva i uslova za zatvaranje OHR-a i evropski put BiH da bi se ni mesec dana kasnije, kao dodatni uslov, u prvi plan isticala potreba za ustavnim reformama.

Reforma Ustava nije prihvatljiva za RS, kao što ni BiH nije funkcionalna ako će Republika Srpska biti nezadovoljna. Dodik je izrazio spremnost da napravi neke manje ustupke u vezi sa ustavnim promenama u predsedništvu, predstavničkom domu itd. Krupnije promene, međutim, ne dolaze u obzir. Posebno ne one koje se odnose na ukidanja entitetskog glasanja, promena u vezi s funkcionisanjem Doma naroda, gde bi Srbi i Hrvati bili u podređenom položaju, ili unošenjem u Ustav gotovo svih antidejtonskih zakona koje je nametnuo visoki predstavnik. ,,Mi nemamo nameru da rušimo BiH”, kaže Dodik, ,,ali ne možemo dozvoliti da BiH postane muslimanska zemlja”. On dobro zna za dugogodišnju nameru i želju bošnjačkih pregovarača da se Dejtonski sporazum menja i ukine Republika Srpska kroz promenu Ustava. U predlozima koje su im ponudili međunarodni pregovarači u Butmiru Dodik je upravo prepoznao neke koji su davnašnja želja bošnjačkih političara.

U svojim stavovima Dodik nije čvrst zbog toga što iza njega stoji Beograd, kako to navode neki beogradski analitičari, već zato što njegov pristup pregovorima određuje volja naroda u Republici Srpskoj. Beograd ne disciplinuje Dodika, niti je Dodik neposlušni vođa koji bi RS odveo u avanturu. Učestali kontakti sa Srbijom kao potpisnicom Dejtonskog sporazuma nikoga ne treba da brinu, posebno ne evrooptimiste u Srbiji jer Dodik od Srbije ne bi ništa zatražio što bi oslabilo njen evropski put pošto se i on zalaže za evropske i evroatlantske integracije.

Savetnik predsednika Vlade RS