Na kauču kod Ljube

Pri svakom (slučajnom) susretu s „Velikim bratom“ i suočenju sa potpunom besmislenošću i užasavajućom prizemnošću tog rijaliti programa javi se i pitanje šta će sve to televiziji B92. Ali kad iz ove medijske kuće stigne odlična, temeljito pripremljena „Reakcija“ o stanju stvari, svetovnih i duhovnih, u Novom Pazaru, redovno izdanje „Potrage“, vanredno angažovanje u kampanji „Štrajk glađu protiv gladi“... gledalac je gotovo sasvim spreman da oprosti (ali ne i da zaboravi) ono „bratsko“ iskliznuće iz sistema vrednosti koji odlikuju većinu naslova te televizije.

Što se Televizije Foks tiče, izgleda da ona obazrivije postupa postepeno šireći svoju ponudu, odnosno plasirajući globalne „formate“ u lokalnoj, srpskoj verziji.

Neminovni, po svemu, spisak rijaliti šou programa dopunjen je ovde serijom „Mame u štrajku“ koja sadržinski počiva na zameni porodičnih uloga, ali suvislo u poređenju sa, recimo, „Menjam ženu“ na TV Pink. Pokušaj da se kombinuju stručni komentari pedagoga sa šaljivim opaskama nevidljivog komentatora govori o težnji da sve i po svaku cenu bude zabavno, shodno opštevažećoj savremenoj „medijskoj filozofiji“. No, većina situacija u kojima se nađu očevi ostavljeni sami s decom dovoljno je zabavna i bez dodatnih podsticaja sa strane.

I pravi, surovi rialiti šou TV Foksa, „Survivor“, postao je u drugom, ovogodišnjem izdanju privlačniji zbog nedeljne emisije u studiju u koji se, iz „Keš taksija“, preselio Ivan Ivanović. Svojim stilom koji počiva na spontanoj duhovitosti i ličnom šarmu on kao voditelj daje vedar ali i pristojan ton ovoj rekapitulaciji zbivanja u dobrovoljnoj borbi za preživljavanje na pustom ostrvlju nekog okeana.

Najveći od novih poduhvata domaćeg Foksa ipak je u domenu igranog, dramskog programa gde je za prvenca izabrana serija „Na terapiji“. Stanja zbog kojih pacijenti dolaze kod psihoterapeuta, problemi zbog kojih traže pomoć univerzalni su – što dokazuje i dobra internacionalna prođa ovog formata. U preradu teksta za gledaoce u Srbiji dramski pisac Milena Marković unela je bez sumnje sopstveni spisateljski senzibilitet, svoj doživljaj naše svakodnevice koja pojedince tera na rastrzanost i neurotičnost u ponašanju, na oporost i grubost u jeziku.

Peta epizoda u kojoj je doktor Ljuba i sam postao predmet terapije ne samo što je zaintrigirala gledaoca za dalje sudbine svih koji su dotad bili na njegovom kauču nego je scenaristkinji pužila priliku da pokaže tananost i nijanse u odnosima i potvrdi veštinu pisanja dijaloga, a Mikiju Manojloviću da razigra svoj talenat koji je nagovestio minimalistički već u početnom prostoru svoje, uslovno rečeno, pasivne uloge. U kamernoj atmosferi i odsustvu spoljnjeg događanja reditelj Marko Đilas prirodno sledi liniju radnje koja se odvija samo kroz reč, odnosno pripovedanje dvoje aktera.

Baš kao svojevrsni niz duodrama, serija „Na terapiji“ publici nudi promenu imajući u vidu preovlađujući tip domaćeg serijskog programa i potvrđuje da ta svedena i stišana forma veoma odgovara autentičnom medijskom izrazu televizije.