На каучу код Љубе

При сваком (случајном) сусрету с „Великим братом“ и суочењу са потпуном бесмисленошћу и ужасавајућом приземношћу тог ријалити програма јави се и питање шта ће све то телевизији Б92. Али кад из ове медијске куће стигне одлична, темељито припремљена „Реакција“ о стању ствари, световних и духовних, у Новом Пазару, редовно издање „Потраге“, ванредно ангажовање у кампањи „Штрајк глађу против глади“... гледалац је готово сасвим спреман да опрости (али не и да заборави) оно „братско“ исклизнуће из система вредности који одликују већину наслова те телевизије.

Што се Телевизије Фокс тиче, изгледа да она обазривије поступа постепено ширећи своју понуду, односно пласирајући глобалне „формате“ у локалној, српској верзији.

Неминовни, по свему, списак ријалити шоу програма допуњен је овде серијом „Маме у штрајку“ која садржински почива на замени породичних улога, али сувисло у поређењу са, рецимо, „Мењам жену“ на ТВ Пинк. Покушај да се комбинују стручни коментари педагога са шаљивим опаскама невидљивог коментатора говори о тежњи да све и по сваку цену буде забавно, сходно општеважећој савременој „медијској филозофији“. Но, већина ситуација у којима се нађу очеви остављени сами с децом довољно је забавна и без додатних подстицаја са стране.

И прави, сурови риалити шоу ТВ Фокса, „Сурвивор“, постао је у другом, овогодишњем издању привлачнији због недељне емисије у студију у који се, из „Кеш таксија“, преселио Иван Ивановић. Својим стилом који почива на спонтаној духовитости и личном шарму он као водитељ даје ведар али и пристојан тон овој рекапитулацији збивања у добровољној борби за преживљавање на пустом острвљу неког океана.

Највећи од нових подухвата домаћег Фокса ипак је у домену играног, драмског програма где је за првенца изабрана серија „На терапији“. Стања због којих пацијенти долазе код психотерапеута, проблеми због којих траже помоћ универзални су – што доказује и добра интернационална прођа овог формата. У прераду текста за гледаоце у Србији драмски писац Милена Марковић унела је без сумње сопствени списатељски сензибилитет, свој доживљај наше свакодневице која појединце тера на растрзаност и неуротичност у понашању, на опорост и грубост у језику.

Пета епизода у којој је доктор Љуба и сам постао предмет терапије не само што је заинтригирала гледаоца за даље судбине свих који су дотад били на његовом каучу него је сценаристкињи пужила прилику да покаже тананост и нијансе у односима и потврди вештину писања дијалога, а Микију Манојловићу да разигра свој таленат који је наговестио минималистички већ у почетном простору своје, условно речено, пасивне улоге. У камерној атмосфери и одсуству спољњег догађања редитељ Марко Ђилас природно следи линију радње која се одвија само кроз реч, односно приповедање двоје актера.

Баш као својеврсни низ дуодрама, серија „На терапији“ публици нуди промену имајући у виду преовлађујући тип домаћег серијског програма и потврђује да та сведена и стишана форма веома одговара аутентичном медијском изразу телевизије.