Bećarac kao kulturno dobro

Krsna slava, kao autentični izdanak domaće tradicije, mogla bi da postane remek-delo srpskog kulturnog nasleđa, ukoliko bi Srbija ratifikovala Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Unesko je, naime, procenio 2003. godine da kulturno nasleđe nije samo neki velelepni građevinski poduhvat, nego i svaki oblik stvaralaštva koji potiče iz naroda, bilo da je u pitanju običaj, jezik, muzika ili zanat. Od tada, mnogi narodi sveta uključili su se u trku za narodne specifičnosti svog podneblja.

Primera radi, početkom oktobra tango je postao deo svetske kulturne baštine. Posle duže rasprave oko toga da li je zemlja porekla čuvenog strastvenog plesa Urugvaj ili Argentina, Španija ili Maroko, utvrđeno je da je rodno mesto tanga Buenos Ajres i tako i na listi Uneska odskora postoji „Argentinski tango”.

Međutim, nije potrebno putovati u Južnu Ameriku da bi se sledio dobar primer. Ažurni Hrvati su još 2004. godine ustanovili Odsek za nematerijalna kulturna dobra, a Unesko je od tada prihvatio niz njihovih kulturnih dobara ove vrste. Među njima je „Čipkarstvo u Hrvatskoj”, „Dvoglasje tijesnih intervala Istre i hrvatskog primorja”, „Festival Svetog Vlaha, zaštitnika Dubrovnika” ili „Procesija za križen na otoku Hvaru”.

Prema rečima Saše Srećkovića, višeg kustosa u Etnografskom muzeju u Beogradu, Unesko prilično široko shvata ideju nematerijalnog kulturnog nasleđa, a sama ideja potekla je pre oko četiri decenije, da bi se u poslednjim nekoliko godina konkretizovala.

– Unesko je procenio da u procesu globalizacije nestaju čitavi jezici, a kamoli narodni običaji lokalnih zajednica, i da je pravi trenutak da se povede ozbiljnija briga o njima – kaže Saša Srećković.

Pored autentičnih plesova, muzike ili običaja, naš sagovornik kaže da Unesko prilično široko shvata ideju nematerijalnog nasleđa. U tu grupu spadaju i stari zanati ili muzejski predmeti, spravljeni jedinstvenom metodom. Prostije rečeno, nije bitan samo produkt, nego i sama procedura nastajanja predstavlja kulturno dobro.

– Postoje i običaji vezani za prirodu i svemir, ili ostaci paganskih verovanja. Kod nas bi to mogla da bude litija, verovanje da u drvetu postoji sila, koja se i dalje zadržala u nekim selima u Srbiji. Zatim, u korpus nasleđa ulazi i etnomedicina ili narodna ishrana – objašnjava Srećković.

(/slika2)On navodi da je Srbija prebogata nematerijalnom baštinom, ali da je potrebno utvrditi šta je zaista autentično, jer je naša zemlja kao „kuća na promaji” primala čitav niz uticaja, od orijenta, preko Austrije, do Vizantije i Mletaka.

– Za sada, sa sigurnošću možemo da tvrdimo da samo slava apsolutno pripada našem nasleđu – kaže Srećković.

„Neopipljiva” baština je neraskidivo vezana za lokalnu zajednicu pa Srećković ističe da je, pored neophodne podrške države, potrebno podstaći i individualce na lokalnom nivou kako i ono malo očuvanih običaja ne bi nestalo.

– Recimo, vašari, kao naš izum, nisu više ono što su bili pre 50 godina, tako da je teško da oni mogu da se nađu na listi. Kod nas danas postoji mali broj ljudi koji sviraju na starim instrumentima i onih koji održavaju tradiciju zdravice. Oni bi trebalo da budu zaštićeni kao ličnosti, Unesko ih naziva živim kulturnim blagom. U drugim državama oni dobijaju pomoć. To važi i za stare zanatlije – govori Srećković.

Srećković kao pozitivne primere navodi Bugarsku, koja ima vrlo razvijenu lokalnu mrežu stručnjaka i preko njihovog instituta za folklor vrlo pažljivo brine o svom nasleđu. Imaju jedinstvenu instituciju, takozvana čitališta, na kojima se govore narodne priče, recituju pesme, igra se i peva. Kod nas postoji ideja da se preko lokalnih muzeja formira mreža anketara, koja bi popisivala lokalne specifičnosti.

U nematerijalno kulturno nasleđe spadaju čak i prostori koji imaju autentičnu atmosferu, poput jedne tržnice u Maroku, koja je takođe na Uneskovoj listi. Usvajanje konvencije u Skupštini Srbije i podrška lokalnim zajednicama bi ubrzala proces zaštite kulturnog dobra. A s obzirom na to da već kaskamo za regionom, ne bi bilo čudno da se, primera radi, bećarac, kao posebna vrsta narodne poezije, nađe na Uneskovoj listi pod imenom neke komšijske zemlje.

Stanko Stamenković

---------------------------------------------------

Konvencija u skupštini 2010. godine

U Ministarstvu kulture kažu da je Konvencija o očuvanju nematerijalne kulturne baštine prevedena na srpski jezik i zajedno sa obrazloženjem predata Ministarstvu spoljnih poslova na dalju proceduru.

– Očekujemo da će u toku 2010. godine konvencija biti potvrđena u Narodnoj skupštini – kažu u Ministarstvu kulture.

Kako bi se stvorili uslovi za sistematsko očuvanje nematerijalne baštine, osnovano je Odeljenje za nematerijalnu kulturnu baštinu u Etnografskom muzeju. – Ministarstvo kulture je, na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, promovisalo nematerijalnu kulturnu baštinu po metodologiji definisanoj u Konvenciji o očuvanju nematerijalne kulturne baštini. Posebno su predstavljeni sledeći elementi: usmena tradicija i jezik, izvođačke umetnosti, društveni običaji, rituali i svečani događaji, znanje i običaji koji se tiču prirode i svemira i tradicionalni zanati.