VUKICA MIKAČA

Kad se osvrnemo oko sebe vozni park je baš onakav kakva nam je i zemlja. To je često prava slika društva u kojem se živi. Naša zemlja je zemlja suprotnosti, sjaja i bede, nelogičnosti, naučne fantastike, i to se vidi i po automobilima koji se voze po našim gradovima, drumovima (punim rupa)... Iskompleksirani novokomponovani bogataši i samozvana elita voze najnovije, najluđe džipove, mercedese, audije, koji tek što su izašli iz svetskih fabrika.

Nije se još ni boja osušila a već se voze po Srbiji. Normalan čovek se, naravno, pita kako, otkud, od čega ? Pogotovo što za volanima najskupljih i najluksuznijih automobila često sede golobradi, nervozni balavci od 18 godina koji, na žalost, prepunjeni "hemije" izjutra ubijaju nedužne vozače, pešake... Kupio im tata auto, dovoljno jako i dovoljno dugačko da sponzoruša ispruži i noge, ako zatreba. Putovala sam po svetu i priznajem ovakvo "ludilo od vozila" nigde nisam videla. I stranci koji nas posećuju čude se i pitaju otkud novac?

Kažem, ovo je zemlja velikih kontrasta. Na drugoj strani imate sirotinju, intelektualce, umetnike, poštene lekare, naučnike koji voze skromne krševe koje samo uz pomoć prijatelja mogu da registruju. Kad su vam najpotrebnija, ta kola vas izdaju po hiljaditi put, baš nasred raskrsnice, auto-puta, po kiši, oluji, i to kad se najmanje nadate. Sva sreća, naš jezik je bogat psovkama, pa svom starom iskrpljenom "ljubimcu" možete, zbog izdaje, svašta izgovoriti u nastupu besa. Na sreću ne vozim, teško bih se snašla u našoj saobraćajnoj agresivnoj "prašumi". Osećam da bih otvorila prozor i osula "srpsku paljbu", što nije preporučljivo.

U kraju u kojem živim, Bajaga i ja smo valjda jedini koji nemaju vozačku dozvolu i najčešći smo korisnici taksija. Mislim da je to za Beograd najudobnija varijanta. I da imam novca nikada ne bih uložila, kao većina novokomponovanih Srba, u skupoceni automobil. Da svakog časa strepim da li ga je neko ogrebao, da li će ga ukrasti. Ne moram da jurim najnovije alarme, kandže, i da hranim dobermane koji će ga čuvati. I po našem voznom parku se vidi da mi nismo baš normalan narod, pre ćemo dati novac za benzin nego za knjigu. Vrhunska umetnička i intelektualna elita uglavnom pešači, gužva se po gradskom prevozu, što je tužno, a polusvet se vozika iza zatamnjenih stakala.