Novi grip i teorije o podvali

Sada, kada su se i skeptici uverili da je pretnja povodom najave pandemije novog (svinjskog) gripa stvarna, važno je trezveno se sa njom suočiti. Presudno je da naša krajnostima sklona javnost iz stanja indolencije ne pređe u podjednako opasnu fazu panike. Za nju nema mnogo osnova jer je u pitanju (najčešće) blaga bolest, čiji značaj, uslovljen masovnošću pojavljivanja, treba da otupi već preduzete i planirane protivepidemijske mere. Sreća je što se na čelu te akcije nalazi kompetentni stručnjaci, a ne političari.

Od najave pandemije novog gripa prošlo je inače pola godine, ali su se donedavno mnogi građani osećali prevareni što se nije ostvario ,,katastrofičan scenario” (koji, uostalom, nije ni čvrsto obećan, a posebno ne pre ove jeseni).

Više puta je rečeno da dobitnike od ,,predskazane nesreće” čine, između ostalih, farmaceutska industrija (prodaja više lekova), privatni doktori (pacijenti s blagim nazebom neće da ,,rizikuju”, pa plaćaju pregled) i mediji (veće interesovanje vodi većoj prodaji vesti). Strelice su posebno bile uperene protiv Gilead Sciences Inc., vlasnika licence za lek ,,tamiflu” i vrlo nepopularnog bivšeg državnog sekretara SAD Donalda Ramsfelda, kao ključnog čoveka koji stoji iza te kompanije. Tvrdilo se da su, u nedavnoj prošlosti, ptičji grip i teški akutni respiratorni sindrom (SARS) bili ,,lažni alarmi” od kojih je umrlo samo po nekoliko stotina umesto najavljivanih više miliona ljudi i podsećalo se da u svetu godišnje skoro dva miliona ljudi umre od tuberkuloze i da je sida do sada odnela 25 miliona života, ali da se, u potrazi za profitom, pažnja javnog mnjenja usmerava ka ,,malo važnom” novom gripu čiji je broj žrtava u celom svetu jedva prešao 5.000.

Šta je od svega toga tačno? Ugledni „Biznis vik”je rangirao Gilead kao prvu od 50 najuspešnijih kompanija u 2009, a Donald Ramsfeld je zaista bio na njenom čelu do imenovanja za državnog sekretara da bi posle toga ostao njen vodeći akcionar. Tačno je i da je ta kompanija početkom ovog veka, kad je aktuelna bila pretnja od ptičjeg gripa, na strahu od pandemije zaradila milione dolara (njene akcije su skočile 700 odsto od 2005, iako je berza imala gubitak od 40 odsto). Istina je i da je, do sredine leta, 65 zemalja naručilo ukupno 200 miliona doza ,,tamiflua” po ceni od 70 do 80 dolara, pa je samo u drugoj četvrtini 2009. neto prihod Gileada iznosio 571 milion dolara.

Činjenice, međutim, valja sagledati i iz drugog ugla. Farmaceutska industrija, skoro po definiciji, zarađuje na tuđoj nesreći, ali malo ko će da žrtvuje svoj život da bi joj terao inat. Podsetimo i da je budućnost nepredvidiva, pa su, recimo, 1976. godine, kada je pretio tada aktuelni soj virusa svinjskog gripa, finansijski gubici kompanija koje su se nadale zaradi bili ogromni.

Kada je reč o pretećim pandemijama u nedavnoj prošlosti, najlakše je, bez dovoljno znanja, pozivati se na ,,naknadnu pamet”. Jesu od ptičjeg gripa umrle ,,svega” 262 osobe, ali je samo u Hongkongu, uz velike finansijske gubitke, uništen sedmocifren broj živine, a sličan masovan pomor domaće peradi zabeležen je u Tajlandu, Vijetnamu i drugde. Bez tako radikalne akcije, pitanje je kakav bi bio krajnji ishod. Žrtava „sarsa” nije bilo više od nekoliko stotina u 37 pogođenih zemalja, ali takođe po cenu drastičnih mera, uz grubo kršenje slobode kretanja građana, tako da je cela epizoda završena za samo nekoliko meseci, tokom 2002–2003. godine. Ni jedna, ni druga bolest još ne pripadaju istoriji medicine i umesnije pitanje je kada će se nego da li će se ponovo pojaviti i u kom obliku.

Iznad svega, do samo pre nekoliko dana zaboravljalo se da smo suočeni tek sa početkom uzlazne krive novog gripa. Konačni broj obolelih i umrlih u pandemiji znaće se za godinu i po ili više. I da je farmaceutska industrija, uz pomoć interesnih grupa, uspela da prevari stručnu javnost i Svetsku zdravstvenu organizaciju (a to je krajnje neverovatno) bolje je bilo pridružiti im se i ispasti naivan nego nositi na duši buduće nepotrebne žrtve novog gripa.

epidemiolog, profesor univerziteta