Mnogo prijatelja u Beogradu

Ove jeseni u Beogradu gledamo najjače takmičenje u hokeju na ledu još od raspada SFRJ - Slohokej ligu. Prvenstvu nalik nekadašnjem, koje organizuju Slovenci, priključio se Partizan i sa odličnim skorom od sedam pobeda u 11 utakmica, zauzima treće mesto među deset klubova. O rezultatima „crno-belih”, koji imaju petoricu stranaca, trener Đulnear Saliji kaže: 

Za sad možemo da budemo zadovoljni. Osim utakmice sa Olimpijom izgubljenom ovde, idemo po planu. Realno je da budemo u četiri i imamo prednost domaćeg terena u prvom kolu plej-ofa. Tek je počeo drugi od tri kruga, moraćemo i da se pojačamo. Voleo bih još jednog stranog beka, da se odmah zna da je pojačanje, ali videćemo šta će biti potrebno. Najviše raduje što domaći igrači imaju priliku, u Gracu je od šest golova samo jedan dao stranac.

Na čemu mora najviše da se radi ?

To su mladi momci, koji hoće da napreduju, ali ponekad ih smirujemo, jer čim dobiju jednu utakmicu pomisle da znaju da odigraju sve. Žive za hokej, ali malo su utakmica igrali. Ovde se do 15. godine i igra, ali u juniorima skoro ništa. Nedostaju bolje klizanje, tehnika sa štapom, razmišljanje na ledu. Hokej je jednostavan, dobiješ pak, dodaš i klizaš. Kad se to savlada može se na taktiku. Pre svega se igra glavom, a sve se uči u utakmicama. 

U ligi su drugi timovi Jesenica, Olimpije i Medveščaka, prvi su u austrijskoj EBEL ligi. Može li donekle da se poredi sa onom SFRJ?

Onda su igrali bolji stranci, kojih je bilo puno. Osamdesetih godina, iz Čehoslovačke i Rusije su dolazili reprezentativci ili oni sa 150 mečeva u prvenstvu svoje zemlje: Bednaž u Partizan, Vejvoda u Zvezdu, i drugi. Slohokej liga je u ravni sa, na primer, donjom polovinom slovačkog drugog ranga. EBEL liga nije prejaka, po rejtingu je osma u Evropi. Za Jesenice su protiv nas igrala šestorica iz prvog tima, za Olimpiju petorica. Prvi timovi su jači za klasu - dve, ali da imamo isti novac, mi bismo napravili bolju ekipu. No, da smo u EBEL ligi, bilo bi mesta za samo četiri, pet domaćih igrača, kao u Medveščaku.

U nekim mečevima ste imali puno isključenja. Šta mislite o suđenju?

U Sloveniji, sudije su bar 30 odsto više uz domaćina. Ali, važe evropska pravila, a ovde su navikli na druge kriterijume, i zato je dosta isključenja.

Da li srećete one sa kojima ste nekada igrali?

U Sloveniji sam sreo Hafnera, ovde Tišlera i Kozara. U Beogradu viđam Kosovića, Koljenšića, Zeca, Milovanovića, Popovića, Jankovića... I u hali su neki koji su bili pre 20 godina. Kanadski igrači se čude koliko imam prijatelja.

Šta je iz tih dana ostalo u najživljem sećanju?

Kada sam došao, sa Zvezdom sam izgubio od Jesenica sa 19:1. Ali, bili smo sve bolji, na kraju ih i dobijali. Pamtim finale 1984. i Kovača, Sekelja, Kroulija, Pašića... Lepo je bilo i sa reprezentacijom, iako sam bio razočaran neodlaskom na Olimpijske igre u Sarajevu. Bio sam na predolimpijskom turniru, nosio baklju po Beogradu. Odlučivali su između mene i Raspeta iz Jesenica, koje su tražile da imaju 11 reprezentativaca kao i Olimpija, da bi dobili jednaku dotaciju.  

Hokej se mnogo promenio?

Brži je, igrači su fizički spremniji. Onda se više igralo na tehniku i telo, sada su igrači zaštićeniji, pravila su drugačija.

Mnogo je mečeva američkog NHL-a na televiziji?

Ne volim baš kanadsku igru „ubaci pak u trećinu pa juri”, iako su Kanađani borbeni, dobri klizači i šuteri. Više sam za akcije. Slovenac Kopitar je najbolji strelac NHL-a, to su bili i Rus Ovečkin, Čeh Jagr. Grecki je Kanađanin, ali je igrao kao Evropljanin i zato bio tako dobar. Volim Detroit sa Dacjukom.

Srbija je ušla u drugi svetski rang. U Partizanu su devetorica reprezentativaca, računajući dvojicu Kanađana sa našim pasošem, možemo li izbeći ispadanje u aprilu?

Mislim da ne. Osim Partizana, ko još igra? Prvenstvo nije počelo, njih deset ne zna kad će igrati. Rivali će biti jači nego pre. Ali, možda se opet desi čudo.

Došli ste iz Slovačke, koja u „A” timu ima „našeg” Radivojevića. Mogu li Slovaci u Vankuveru do olimpijske medalje koja je izmakla u Torinu?

Poznajem Branka Radivojevića, kao i njegovog oca. Dobar igrač, bio je i u NHL-u. Zavisi od rasporeda, ali Slovaci za koje je hokej odmah iza fudbala, planiraju jak tim sa Hosom, Gaborikom...

Kako biste preporučili deci da izaberu hokej?

Hokej je brza, muška, interesantna igra. Mislim da su hokejaši i spremniji nego mnogi drugi sportisti, preko leta se bave i fudbalom, košarkom. Vidim da ima dosta dece koja treniraju hokej, a ko želi da počne, prvo školu klizanja pa hokeja, najbolje je da krene sa šest, sedam godina. Moji sinovi su ovde počeli sa tri, jurili su između onih što su dolazili na „švalersko klizanje”...

-------------------------------------------------

Dva puta prvak Slovačke

Đulnear Saliji je rođen 6.9.1957. u Zrenjaninu, a odrastao u Čehoslovačkoj. Igrao je napadača, za Nitru (1976-1979), Crvenu zvezdu (1979-1987), Vojvodinu (1987-1990) i Tuln (1990-1993). Dres SFRJ je nosio na šest svetskih prvenstava. Od 1993. je bio trener u Slovačkoj, u čijoj elitnoj ligi je vodio Nitru. Sa juniorima tog kluba je dva puta bio prvak države. 

------------------------------------------------

Možda i sin u Partizanu

Saliji je došao u Zvezdu pošto su njeni predstavnici preduhitrili Partizanove, koji su takođe otišli u Smederevsku Palanku, saznavši od njegovog strica iz Beograda da tamo služi vojni rok. Tri decenije kasnije, jedan od dvojice sinova bi mogao u Partizan.

– Samir igra u Slovačkoj, a Garib je u Francuskoj i možda će da nas pojača u plej-ofu. Ako ga klub pusti – nedavno nije u Belorusiju.