Много пријатеља у Београду

Ове јесени у Београду гледамо најјаче такмичење у хокеју на леду још од распада СФРЈ - Слохокеј лигу. Првенству налик некадашњем, које организују Словенци, прикључио се Партизан и са одличним скором од седам победа у 11 утакмица, заузима треће место међу десет клубова. О резултатима „црно-белих”, који имају петорицу странаца, тренер Ђулнеар Салији каже: 

За сад можемо да будемо задовољни. Осим утакмице са Олимпијом изгубљеном овде, идемо по плану. Реално је да будемо у четири и имамо предност домаћег терена у првом колу плеј-офа. Тек је почео други од три круга, мораћемо и да се појачамо. Волео бих још једног страног бека, да се одмах зна да је појачање, али видећемо шта ће бити потребно. Највише радује што домаћи играчи имају прилику, у Грацу је од шест голова само један дао странац.

На чему мора највише да се ради ?

То су млади момци, који хоће да напредују, али понекад их смирујемо, јер чим добију једну утакмицу помисле да знају да одиграју све. Живе за хокеј, али мало су утакмица играли. Овде се до 15. године и игра, али у јуниорима скоро ништа. Недостају боље клизање, техника са штапом, размишљање на леду. Хокеј је једноставан, добијеш пак, додаш и клизаш. Кад се то савлада може се на тактику. Пре свега се игра главом, а све се учи у утакмицама. 

У лиги су други тимови Јесеница, Олимпије и Медвешчака, први су у аустријској ЕБЕЛ лиги. Може ли донекле да се пореди са оном СФРЈ?

Онда су играли бољи странци, којих је било пуно. Осамдесетих година, из Чехословачке и Русије су долазили репрезентативци или они са 150 мечева у првенству своје земље: Беднаж у Партизан, Вејвода у Звезду, и други. Слохокеј лига је у равни са, на пример, доњом половином словачког другог ранга. ЕБЕЛ лига није прејака, по рејтингу је осма у Европи. За Јесенице су против нас играла шесторица из првог тима, за Олимпију петорица. Први тимови су јачи за класу - две, али да имамо исти новац, ми бисмо направили бољу екипу. Но, да смо у ЕБЕЛ лиги, било би места за само четири, пет домаћих играча, као у Медвешчаку.

У неким мечевима сте имали пуно искључења. Шта мислите о суђењу?

У Словенији, судије су бар 30 одсто више уз домаћина. Али, важе европска правила, а овде су навикли на друге критеријуме, и зато је доста искључења.

Да ли срећете оне са којима сте некада играли?

У Словенији сам срео Хафнера, овде Тишлера и Козара. У Београду виђам Косовића, Кољеншића, Зеца, Миловановића, Поповића, Јанковића... И у хали су неки који су били пре 20 година. Канадски играчи се чуде колико имам пријатеља.

Шта је из тих дана остало у најживљем сећању?

Када сам дошао, са Звездом сам изгубио од Јесеница са 19:1. Али, били смо све бољи, на крају их и добијали. Памтим финале 1984. и Ковача, Секеља, Кроулија, Пашића... Лепо је било и са репрезентацијом, иако сам био разочаран неодласком на Олимпијске игре у Сарајеву. Био сам на предолимпијском турниру, носио бакљу по Београду. Одлучивали су између мене и Распета из Јесеница, које су тражиле да имају 11 репрезентативаца као и Олимпија, да би добили једнаку дотацију.  

Хокеј се много променио?

Бржи је, играчи су физички спремнији. Онда се више играло на технику и тело, сада су играчи заштићенији, правила су другачија.

Много је мечева америчког НХЛ-а на телевизији?

Не волим баш канадску игру „убаци пак у трећину па јури”, иако су Канађани борбени, добри клизачи и шутери. Више сам за акције. Словенац Копитар је најбољи стрелац НХЛ-а, то су били и Рус Овечкин, Чех Јагр. Грецки је Канађанин, али је играо као Европљанин и зато био тако добар. Волим Детроит са Дацјуком.

Србија је ушла у други светски ранг. У Партизану су деветорица репрезентативаца, рачунајући двојицу Канађана са нашим пасошем, можемо ли избећи испадање у априлу?

Мислим да не. Осим Партизана, ко још игра? Првенство није почело, њих десет не зна кад ће играти. Ривали ће бити јачи него пре. Али, можда се опет деси чудо.

Дошли сте из Словачке, која у „А” тиму има „нашег” Радивојевића. Могу ли Словаци у Ванкуверу до олимпијске медаље која је измакла у Торину?

Познајем Бранка Радивојевића, као и његовог оца. Добар играч, био је и у НХЛ-у. Зависи од распореда, али Словаци за које је хокеј одмах иза фудбала, планирају јак тим са Хосом, Габориком...

Како бисте препоручили деци да изаберу хокеј?

Хокеј је брза, мушка, интересантна игра. Мислим да су хокејаши и спремнији него многи други спортисти, преко лета се баве и фудбалом, кошарком. Видим да има доста деце која тренирају хокеј, а ко жели да почне, прво школу клизања па хокеја, најбоље је да крене са шест, седам година. Моји синови су овде почели са три, јурили су између оних што су долазили на „швалерско клизање”...

-------------------------------------------------

Два пута првак Словачке

Ђулнеар Салији је рођен 6.9.1957. у Зрењанину, а одрастао у Чехословачкој. Играо је нападача, за Нитру (1976-1979), Црвену звезду (1979-1987), Војводину (1987-1990) и Тулн (1990-1993). Дрес СФРЈ је носио на шест светских првенстава. Од 1993. је био тренер у Словачкој, у чијој елитној лиги је водио Нитру. Са јуниорима тог клуба је два пута био првак државе. 

------------------------------------------------

Можда и син у Партизану

Салији је дошао у Звезду пошто су њени представници предухитрили Партизанове, који су такође отишли у Смедеревску Паланку, сазнавши од његовог стрица из Београда да тамо служи војни рок. Три деценије касније, један од двојице синова би могао у Партизан.

– Самир игра у Словачкој, а Гариб је у Француској и можда ће да нас појача у плеј-офу. Ако га клуб пусти – недавно није у Белорусију.