Šarena magija

Trajati nije lako, to svi znaju. O tome, možda, i najbolje svedoči Beogradski džez festival. Iako zvanično postoji od 1971. godine, prošle nedelje proslavio je tek 25. rođendan. Pauza napravljena tokom devedesetih učinila je svoje. Otuda je i oživljavanje festivala 2005. godine shvaćeno kao podvig. Ali trebalo je to održati. I, evo, festival živi petu godinu zaredom i to uspešnije nego što se bilo ko nadao. Veliki zadatak našao se pred organizatorima ovoga puta, jer trebalo je uz ista novčana sredstva kao prošle godine dostojno proslaviti značajan jubilej.

Kada se saberu svi utisci mora se reći da je Beogradski džez festival opravdao očekivanja. Za neke je i premašio! Tokom četiri dana (29. oktobar – 1. novembar) publika je imala priliku da vidi i čuje 16 koncerata na tri različite lokacije (Dom sindikata, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Dom omladine).

Šarenolik je bio izbor izvođača, ali i muzičkih žanrova – od klasičnog džeza i avangarde, preko triphopa, do brazilskog zvuka. Izvođači koji su se predstavili ovdašnjoj publici mogu se svrstati u vrhunske. O tome su sud odavno izneli kritičari. Imali smo priliku da čujemo naše legende džeza: sekstet Marković – Gut, divu bivše Jugoslavije Gabi Novak, dobitnike „Gremija” Džoa Lovana i Terensa Blanšara, ikonu evropskog džeza Tomaža Stanka, saborce slavnog Dizija Gilespija ili miljenike magazina „Daunbit” Kurta Elinga i Anat Koen. Upoznali smo i neka nova imena pred kojima je svetla budućnost. Mora se istaći i aktuelnost samog festivala, jer su gotovo svi učesnici došli sa novim albumima.

(/slika2)Da li zbog imena koja su gostovala ili zbog toga što je željna dobrog džeza, tek publika se nije štedela. Bili smo svedoci neopisive gužve na otvaranju festivala u Domu sindikata, kada je mnogo ljudi ostalo „kratkih rukava” jer karata nije bilo. U prepunoj dvorani publika svih generacija videla je koliko sekstet Marković – Gut uživa što ponovo svira zajedno posle 25 godina, čula je opet divan, liričan glas Gabi Novak uz pratnju vrhunskih hrvatskih džez muzičara, predvođenih pijanistom Matijom Dedićem. Možda bi najtačniji opis te večeri mogao da stane u stihove jedne od pesama koju je Gabi izvela te noći – „Pamtim samo sretne dane…” Zato i nije čudo što su se posle koncerata mnogi tiskali ispred garderoba, pokušavajući da dođu do umetnika i čestitaju im na divnoj večeri. Umetnici su bili ushićeni, a Gabi je, kako je to lepo sročio Matija Dedić, „cvetala”.

Drugo veče donelo je čudan spoj – u Domu sindikata nastupili su veteran evropskog džeza Tomaž Stanko i muzičari koju su nekada svirali sa najčešćim gostom Beogradskog džez festivala Dizijem Gilespijem, okupljeni u sastavu „Dizzy Gilespie All Stars”. Za Toma Konrada, novinara američkog magazina „Jazz Times”, koji je ove godine prvi put boravio u Beogradu, Stankov koncert bio je najbolji.

– Stanko je jedan od najvažnijih živih muzičara. Njegov koncert je bio toliko moćan da je publika mogla da oseti svu dubinu muzike – kaže.

Konrad i ističe visok kvalitet festivala, što je, po njegovom mišljenju, retkost, jer nema mnogo događaja koji, kao Beogradski džez festival, nude toliko dobre muzike.

Treće veče na Kolarcu obeležili su nastupi američkog saksofoniste Džoa Lovana i izraelske umetnice Anat Koen. Lovano je, uprkos povredi ruke, dan pre nastupa, stegao zube i priredio publici muzičku poslasticu. Gledali smo ga uz pratnju devetočlanog benda (nonet) sa kojim retko svira uživo. U nastavku večeri posetioci su uživali u muziciranju Anat Koen i njenog kvarteta. Razigrana klarinetistkinja i saksofonistkinja predstavila je Beograđanima pravi miš-maš (od tradicionalnog i savremenog džeza, do izraelskog muzičkog nasleđa i zvučnog blaga Brazila).

(/slika3)Lovanov koncert izdvaja Bob Vir, novinar britanskog magazina „Jazz Journal”, koji je peti put ovde.

– Bilo je to zaista posebno iskustvo. Gledao sam ga u triju, kvartetu, kvintetu, ali kada na sceni imate najbolje njujorške džezere, koji su u top formi, to je jedinstven doživljaj. Videlo se koliko oni uživaju svirajući zajedno – ističe Vir i primećuje da je ova manifestacija iz godine u godinu sve bolja. Jedina zamerka odnosi se na to što ovoga puta nije bilo džem-sešna.

Festival je zatvoren koncertima Amerikanaca Terensa Blanšara i Kurta Elinga. U prepunoj sali Kolarca najpre je nastupio Blanšar sa svojim kvintetom, čiju je svirku publika nagradila silnim aplauzima. A onda je scenu preuzeo Eling, koji se za prvi susret sa Beograđanima opredelio za „komercijalniji” repertoar. Jednako moćno je zvučao kada je interpretirao numeru „Dedicated to you” ili „Golden Lady” Stivija Vondera. Sa saksofonistom Ernijem Votsom koncert je dobio na punoći, a vrhunac je bio kada im se pridružio Blanšar.

Vojislav Pantić, selektor Beogradskog džez festivala, sa ponosom ističe da su njegova očekivanja premašena i pominje izuzetnu svirku sastava „Dizzy Gilespie All Stars”, ili fantastičan koncert Terensa Blanšara... Ne zaboravlja ni radionice u Muzičkoj školi „Stanković” koje su održali Anat Koen, Piter Rozendal i „Dizzy Gilespie All Stars”. Osvrće se i na noćni program u Domu omladine jer, uprkos tome što izvođači nisu bili opšte poznati, sale su bile pune. Pominje avangardne „Ondez džez projekat”, „Gatbaket” i Volferta Brederoda, žurku Itamare Koraks, i, naravno, „Red sneper”.

Gostima festivala, prenosi utiske Pantić, bilo je izuzetno prijatno u Beogradu. Anat Koen je, na primer, veče pre svog nastupa želela da se „umeša” na Itamarin koncert, sa ushićenjem je pričala o solu Džejmsa Mudija iz „Dizzy Gilespie All Stars” na flauti… Terens Blanšar je sedeo do tri ujutru u Domu omladine i pričao sa ljudima... Izgleda da Beograd ima tu magiju da ljudima bude lepo, a i oni redovi ispred Doma sindikata i Kolarca pokazuju da je džez ponovo u modi.