Ujedinitelj novinara

„Finansijska policija nam je 30. septembra zapečatila redakciju i štampariju... Ne kažem da je ovo firma gde rade anđeli i da nemamo propusta i prekršaja, ali policija zastrašuje službenike”, objavljuje „Vreme” izjavu Slavoljuba Kačarevića, direktora i glavnog urednika „Glasa”, 18. decembra 1999. godine.

Isti nedeljnik objavio je i tekst u kojem, između ostalog, piše: „Sa argumentom sile i bez sile argumenata država će isterati svoj naum i zatvoriti ’ABC produkt’ i njegovu štampariju ’ABC grafika’ ”. Kačarević objašnjava: „Možda ima u tome nečijih ličnih animoziteta, ili, lične koristi”.

Kačke tada nije uhapšen, sada jeste.

Rođen je oktobra 1956. u Skadarliji, od oca Branislava iz Ripnja i majke Radmile Živković iz Trešnjevice s Rudnika.

Nemirno dete, jedinče, tražilo je posebnu pažnju i ljubav. I dobijao je u tolikoj meri da je i danas uzvraća ljudima. Utoliko je blagosloveniji – rekli bi verujući. Ponosan je na poreklo, ali ne ističe da je Srbin, Šumadinac, pravoslavac, da su mu preci ratovali i ginuli oko Soluna i Srema na frontu, da mu, kao i mnogima, nije bilo jasno zašto Šumadija decenijama od oslobođenja nije darovala svom narodu premijera Srbije. Bila je hegemonistička država, a Srbi hegemonisti – učilo se u školi.

Putujući planetom, čitajući brdo knjiga, nije mogao da otkrije šta je to u njemu hegemonističko. Kačarević je bio i ostao levo od centra. Evropejac i građanin sveta u pravom smislu: da putevi budu dobri, zgrade uredne (predsednik je kućnog saveta) higijena na nivou, rakija i vino domaći (pomaže ocu da ih proizvede), da svi budu čestiti i ne kradu. Da pomalo liče na njega kao u vremenu dok je pisao za „Student” „Politiku”, zatim „Intervju”, „Glas javnosti”, „Srpsko nasleđe”...

Savetovao je svoje potčinjene, ali i ministre. Druži se sa običnim ljudima, a upoznao je dobro i Karića i Rodića, i Mihajlovića i Miškovića...

I kao takav, odlaskom u apsanu, podigao je svoje kolege na noge. Ujedinio je novinarski svet da ga zdušno podrži. I dobre i manje dobre kolege i koleginice. Ovih dana oni vapiju: „Pustite Kačketa”. A on taloži iskustvo.

Možda će mu biti potrebno jednog dana. Dobrog političara nema bez robije.