Sećanje: Kapitalina Erić

Glumica beskrajne ljupkosti i šarma, draga Kapitalina Erić umrla je 19. septembra 2009, u svom voljenom Beogradu. Proteklih decenija svoje emocije i kreativnu energiju poklanjala je publici u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je član bila od osnivanja. Preselila je na drugi svet svoju Varju u Čehovljevom „Višnjiku”, Agafiju u Gogoljevoj „Ženidbi”, Taisju u „Jegoru Buličovu” Gorkog i mnoge druge junakinje. Kremacija je obavljena u ponedeljak u krugu porodice, po želji glumice.

Kapitalina Erić je rođena u Sibiru, ali su je kao bebu kroz Rusiju, preko Baltičkog mora, Nemačke, Austrije, Maribora, doneli do Zvornika. U najranijem detinjstvu počinje da druguje sa glumom. Već u osnovnoj školi u bosanskom selu Tršiću učitelj je primetio njen umetnički dar. Majka Filisata, Ruskinja koja je u Sibiru na sankama svake subote odlazila u obližnju varoš u teatar, znala je koliko je to lepo i podržala je njenu želju da bude glumica. Posle završene osnovne škole, Kapitalina upisuje Građansku školu u Beogradu, ali se po nagovoru drugarice prijavljuje na konkurs za glumce. Od 200 kandidata, izabrano je njih dvadeset. Među njima je bila i Kapitalina, koja je recitovala poeziju Alekse Šantića. To je i odredilo njen životni put.

Imala je u životu, kako je pričala u svom poslednjem intervjuu za „Politiku”, i lepih i tužnih trenutaka, ali je pozitivnim mislima i voljom znala da pobedi sve prepreke. I tako do poslednjeg dana. Sećala se tada „Rodinog pozorišta”, kako je upoznala Gitu Predić, Branislava Nušića, Ivu Andrića, Krležu, Tita... Kako je davne 1947. na snimanju filma „Živjeće ovaj narod” u Bosanskoj Krupi dobila telegram u kojem je obaveštavaju da mora da se vrati u Beograd jer je angažovana u novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sećala se i svojih kolega u novom ansamblu koje su pristizale iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Niša... I radosti, igranja, gostovanja, glume, publike. Deliće življenja zapisala je u autobiografskoj knjizi „Od Sibira do Cvetnog trga”, koja ostaje novim generacijama kao lepo sećanje na jednu divnu plemenitu ženu, glumicu koja je znala da živi s merom.