Era (bez) barijera

Pad Berlinskog zida proslavljen je kao simbol prevazilaženja globalnih i lokalnih podela, ali u ostalim laboratorijama za oblikovanje novog sveta opstaju stare i niču nove zidine koje, i kad se ne vide, ograđuju „nas” od „njih”. Mere zaštite od „drugih” ojačane su toliko da, uprkos činjenici da je čovečanstvo povezanije nego ikad, daju osnova da se savremenost doživi kao – era barijera.

Nižu se, takoreći svakodnevno, raznoliki primeri izolacije: blokade, linija razdvajanja neprijatelja, distanciranja vlasti od podanika, strože kontrole imigracije, jednostrane ili međunarodne sankcije, nacionalno oglušivanje o internacionalne norme, pretvaranje diplomatskih predstavništava u utvrđenja, eksplozivne egzistencijalne razlike, podele na privilegovane i zanemarene, kvartove u koje „ne treba zalaziti”… Najlakše je reći da su ta razdvajanja samo izuzeci od pravila spajanja, ali…

Najviše novih zidina podignuto je upravo na mestima koje je vodeća sila, Amerika, proglasila za glavne poduhvate objedinjavanja civilizacija – u Avganistanu i Iraku. Dok je obeležavan pad Berlinskog zida, Nosair Tavakali je sa ujakom u Kabulu zadovoljno trljao ruke – zbog toga što im je osetno porasla prodaja „zidova na komad” – upravo je izvestio Rojters. Delove za sigurnosne bedeme kupuju im i sugrađani i operativci vojnih snaga SAD, NATO-a i međunarodne koalicije, kao i bezbednosne diplomatske službe, čime se taj grad tek približava nivou podignutih prepreka svakojakim nepoželjnicima u Bagdadu. Tavakalijevi navijaju da šef Bele kuće Barak Obama pošalje pojačanje – biće to dokaz da je situacija sve rizičnija, što će im povećati profit…

Po etničkoj, strateškoj ili verskoj liniji podeljeni su još mnogi gradovi, među kojima i Jerusalim (Izraelci i Palestinci), Nikozija (kiparski Grci i Turci), Bejrut (šiiti, suniti, hrišćani), Belfast (severnoirski protestanti i katolici), Mostar (Hrvati i Bošnjaci), Kosovska Mitrovica (Srbi i kosovski Albanci). Manje vidljive, ali uverljive, podvojenosti osećaju se i u Vašingtonu (jugoistočni, mahom crnački, i severozapadni, pretežno belački, deo) kao i u nizu urbanih centara (širom planete) razvrstanih po četvrtima prilično homogenizovanim prema imovnom stanju, nacionalnim ili rasnim korenima, stanovnika.

Dižu se i nove barijere. Među njima je najviše pažnje privuklo utvrđivanje (bukvalno i virtuelno) granice SAD prema Meksiku, da bi se suzbio priliv nelegalnih prebega u supersilu koja je, paradoksalno, izrasla iz „neregularnog” imigrantskog talasa.

Najistrajniji su, pak, „zidovi” između bogatih i siromašnih. Na jednoj planeti postoje dva podvojena sveta – konstatuje i švajcarski profesor međunarodne političke ekonomije Žan-Pjer Leman. Za samo dve godine se broj neuhranjenih, navodi, upetostručio na jednu milijardu, dok su razvijene zemlje, uprkos tvrdnji da se zalažu za svet bez granica, podigle „zidove” prema „ostalima”. Pa kao primer ističe uvozne tarife SAD koje su prema robi iz siromašnih zemalja, kao što su Kambodža i Bangladeš, mnogostruko veće nego prema artiklima iz Britanije, Francuske…

Zid odvaja i vinovnike i žrtve lomova. Iako su za zagađivanje atmosfere najodgovornije stare i nove sile, od time izazvanih klimatskih lomova najviše ispaštaju nedužne i najmanje zaštićene nacije (Azije, Afrike, Srednje Amerike). Uz to, korumpirani vrhovi mestimično proizvode statusne razlike koje su između njih i podanika čak veće nego između zaostalih zemalja i „lokomotiva” globalnog razvoja.

U svetu postoje još mnogi zidovi koje treba srušiti – ocenio je i španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero, povodom obeležavanja 20. godišnjice, prošlog ponedeljka, pada Berlinskog zida. Evropske vlade, poručuje Nikola Dakvort iz Amnesti internešenela, treba i sada da se hitno posvete suzbijanju rasne i svake druge diskriminacije, ograničavanja prava pečalbara, zastupnika slobode mišljenja, nacionalnih manjina, azilanata…

U međuvremenu, kažu da je pri pogledu sasvim odozgo, iz svemira, na Zemlji najvidljiviji objekat – jedan zid, poznat pod nazivom Kineski zid. Odozdo gledano, pak, čine se važnijim, iako dosad neostvarenim, nastojanja da – počne era bez veštačkih barijera, koje nas ometaju da se uskladimo u uzajamnom i opštem interesu. Pogotovu kad imamo u vidu da ne možemo, i kad se svojski napinjemo, da se jedni od drugih – i na obostranu štetu – sasvim izolujemo.