Ubistvo Vukojevića rasvetljava jedan od ubica?

Specijalno tužilaštvo još ne želi da se oglašava u vezi sa informacijama do kojih je došla „Politika”, da je jedan od osuđenih članova „zemunskog klana” ponudio da svedoči o ubistvu Zorana Vukojevića Vuka ako bi dobio status svedoka saradnika.

Prema našim saznanjima, likvidaciju Vukojevića, jednog od ključnih svedoka tužilaštva u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, mogao bi da rasvetli jedan od onih koji su ga ubili. Specijalno tužilaštvo za sada ne želi da se izjašnjava o ovoj mogućnosti. Da li u istrazi ubistva Vukojevića predstoji obrt nisu mogli da nam potvrde ni doskorašnji branioci Aleksandra Simovića, jedine osobe koja je osumnjičena za taj zločin. Advokati Miodrag Rašić i Želimir Čabrilo tvrde da su otkazali punomoćje Simoviću i da nemaju informacije o toku ove istrage.

Unakaženo telo Zorana Vukojevića nađeno je 3. juna 2006. godine pored autoputa. Prethodne noći, ispred Urgentnog centra nađeno je i telo Zorana Povića Pove, u to vreme odbeglog člana „zemunskog klana”. Kod Povića su nađena Vukojevićeva dokumenta, zbog čega su ova dva događaja odmah povezana.

Od dana kada je Vukojević ubijen sumnja je pala na odbegle članove „zemunskog klana”. U to vreme, pored Povića, u bekstvu su bili braća Miloš i Aleksandar Simović, Sretko Kalinić, Milan Jurišić i Vladimir Milisavljević. Sumnjalo se da je motiv ubistva Vukojevića, koji je prethodno odbio da uđe u program zaštite svedoka, bila osveta zbog optužujućeg iskaza na račun klana.

Aleksandar Simović, koji je uhapšen u novembru 2006. godine, našao se pred istražnim sudijom zbog sumnje da je umešan u ubistvo Vukojevića. Njegovi DNK tragovi nađeni su na „lisicama” kojima je Vukojevićevo telo bilo vezano. Simović je porekao da ima veze sa ubistvom Vukojevića, tvrdeći da ga je poslednji put video 2003. godine u Zemunu.

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i za zločine „zemunskog klana”, Simović je ispričao da se, tokom tri i po godine bekstva, skrivao u Južnoj Americi i da je, po povratku u Srbiju, iz svog starog automobila izvadio nekakvu torbu sa oružjem, u kojoj su bile i „lisice”. Simović tvrdi da je tu torbu predao Poviću, ne dotičući oružje, ali je „lisice”, kako je izjavio, tada dotakao.

„Politika” je posle zločina pisala da prvi nalazi policije govore da je Vukojević najverovatnije u samoodbrani ubio Povića. Prethodno je, prema tim informacijama, Pović sa još najmanje četiri osobe učestvovao u otmici Vukojevića, ispred njegove kuće u Zemunu. Vukojević je zatim silom uvučen u sivi „audi A6”.

Tokom vožnje u „audiju”, Vukojević je, prema prvim rezultatima istrage do kojih je došla „Politika”, uspeo da dohvati pištolj i ubije Povića koji se nalazio sa njegove leve strane. Otmičari su zatim razoružali Vukojevića i zavezali ga „lisicama”.

Otmičari tada smrtno ranjenog Povića ostavljaju ispred Urgentnog centra. Automobil „audi A6”, kojim je otet Vukojević i u kojem je upucan Pović, poliven je benzinom i zapaljen. Kod hale „Arena” otmičari su prešli u unapred pripremljen drugi automobil u koji su prebacili Vukojevića i odvezli ga na za sada neutvrđeno mesto, gde su ga strahovito mučili.

Identitet ubijenog Vukojevića potvrdila je njegova porodica na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, koja ga je prepoznala po tetovaži zmaja na nozi. Utvrđeno je da je zverski mučen pre nego što je ubijen hicem u potiljak. Gornji deo tela bio mu je potpuno spaljen, a na donjem delu nije imao ništa od odeće.