„Plišano” i pre Havela

Samo na nekoliko mesta na svetu se jasno pokazala povezanost borbe za čistu životnu sredinu i borbe za slobodu i ljudska prava, pri čemu je malo poznato da se upravo to dogodilo šest dana uoči početka čuvene „plišane revolucije” u Čehoslovačkoj. Nepunih nedelju dana pre 17. novembra 1989. godine, kada je protestima u Pragu počela „plišana revolucija”, u gradiću Teplice u severnoj Bohemiji izbila je „smog revolucija” u kojoj su demonstranti naterali lokalne komunističke lidere da sednu za pregovarački sto.

Dok su u Pragu disidenti sa Vaclavom Havelom na čelu spremali proteste protiv komunističke vlasti, u Teplicama je jedan šesnaestogodišnjak, inače radnik početnik u jednoj fabrici, organizovao proteste nekoliko stotina ljudi sa zahtevom da lokalni komunistički lideri učine nešto protiv ogromnog industrijskog zagađenja u ovoj oblasti.

Zagađenje u celom tom regionu oko tromeđe Čehoslovačke, Poljske i Nemačke bilo je toliko da je smatrano za najzagađeniji prostor u Evropi i nazivano „crnim trouglom” severne Bohemije, južne Saksonije i donje Šlezije.

Prema rečima Jane Dvorske, koja je u to vreme bila učiteljica u Teplicama ali i učesnica u demonstracijama, uoči protesta sunce nije sijalo oko šest nedelja, dok je vazduh bio ružičast i ljubičast.

„Osećao se očajan smrad ili od hemijskog postrojenja ili od rudnika, sve zavisi iz kog pravca je tog dana duvao vetar. Bilo je zaista depresivno”, kaže Dvorska za Radio Prag i dodaje da su i odrasli i deca sve češće bili bolesni.

Međutim, jedan tinejdžer koji se tek zaposlio u lokalnoj fabrici odlučio je da podigne glas svih nezadovoljnih i u kućnoj radinosti odštampao letke u kojima je pozivao svoje sugrađane da stave gasmaske i hirurške maske i da se okupe na glavnom trgu u centru Teplica. Podstaknuti njegovim pozivom, stotine ljudi su tri uzastopna dana demonstrirale na ulicama uzvikujući „pustite nas da živimo” i „ovde su i naša deca”.

Prema rečima Miroslava Manjeka, iz Instituta za savremenu istoriju, tada se dogodilo nešto što je dotad bilo bez presedana – komunističke vlasti u gradu su podlegle pritisku i pristale na pregovore.

„Ljudi su tražili razgovor sa gradskim funkcionerima u Teplicama i glavni funkcioner Antonin Vanja im je obećao dijalog. To je bila potpuna novina, jer ukoliko tražite dijalog na centralnom nivou, ukoliko tražite dijalog u Pragu, oni koriste vodene topove protiv vas. Nije bilo moguće imati dijalog sa centralnim komunističkim komitetom. Ali u Teplicama su oni uspeli”, ističe Manjek.

Lokalni komunistički vođa je na kraju bio prinuđen da pred zabrinutim građanima odgovara na njihova pitanja, i to na hokejaškom stadionu u Teplicama. Međutim, to se već zbilo 20. novembra kada se talas „plišane revolucije” uveliko širio Čehoslovačkom i kada je svima bilo jasno da slede velike promene.

Osim političkih promena, u Teplice su stigle i dugo očekivane ekološke promene budući da je ovaj grad od 1975. do 1989. godine u celoj Evropi beležio ubedljivo najviši nivo sumpor-dioksida u vazduhu zbog ogromnih postrojenja hemijske industrije, kao i fabrika na ugalj. Problemom zagađenosti vazduha u severnoj Bohemiji sada se bavi i Evropska unija, a među tadašnjim revolucionarima protiv komunizma ostalo je zapamćeno kako je elektroinženjer Eduard Vacka opisao jutro u Teplicama.

„Ukoliko kažete da ne možete da dišete, to ima dva značenja. Prvo je simboličko jer je duhovno okruženje ugušeno lažima i licemerjem te nema mesta za disanje. Drugo značenje je više neposredno, jer je vazduh zagađen i vi se bukvalno gušite do smrti”, napisao je on, što je oktobra 1987. godine i objavljeno u publikaciji pokreta „Povelje 77”, presudnog za organizovanje „plišane revolucije”.

Ipak, malo njih će se setiti ovog ekološkog bunta kao prvog malog koraka ka padu komunizma u Čehoslovačkoj.