Štrikeraj je opet u modi

Pletenje je veoma cenjena veština, posebno ako ide u korak sa modnim diktatom koji i ove jeseni prednost daje kvalitetnoj vuni i ručno rađenim kreacijama. Mada ne bi trebalo smetnuti s uma da ručni radovi mogu da budu zabavni i isplativi, a ima i onih kojima je štrikanje svojevrsna terapija jer jako smiruje. Uz sve to, to može da bude odlična prilika da malo „popričate” sami sa sobom.

Nekada je pletenje bilo deo tradicije koja se po ženskoj liniji prenosila s kolena na koleno. Džemperi, rukavice, šalovi gotovo da se u to vreme nisu ni kupovali. Pletene stvari su simbol topline i ljubavi. Takvi komadi odeće asociraju da je reč o proizvodima napravljenim od srca. Zato ne čudi što pletenje postaje sve popularnije i među mladima. U Berlinu postoji takozvani kafe za pletenje. Kombinacija prodavnice vune i kafića u kojoj se može sesti, popiti nešto, sresti s prijateljima i usput štrikati i zabaviti se.

Na Internetu postoji više foruma za ručne radove, može se reći da su u tom pogledu ruski najaktivniji. U SAD se povećava broj klubova u kojima se okupljaju žene koje dele strast prema tom korisnom i kreativnom hobiju. Čak su se i Džulija Roberts i Kameron Dijaz pridružile klubovima za pletenje. Žene starosti od 20 do 35 godina su pokazale najviše interesovanje, mada se povećava i broj muškaraca koji pletu.

Ako se zagledamo u prošlost, pletenje je nekada bio muški posao. Prvi pletački ceh osnovan je u Parizu 1527. godine, a potom i u ostalim gradovima širom Evrope. Ti cehovi su udruživali pretežno muškarce, koji su bili tkalci i pletači, dok su se žene bavile uglavnom predenjem. Jedine žene kojima je bilo odobreno članstvo bile su udovice, koje su nakon smrti muža preuzele posao. Cehovi su postavljali vrlo stroge kriterijume: svaki kandidat za članstvo u cehu prolazio je šestogodišnju obuku, da bi na završnom ispitu dokazao savladano umeće izradom košulje, pustene kape, para čarapa i jednog raznobojnog prekrivača. Prva primitivna mašina za pletenje napravljena je 1589. godine. Logično, sled događaja doveo je do iščezavanja ručnog pletenja, mada se ono u kućnoj radinosti nastavilo. 

(/slika2)Mašinsko pletenje je odmaklo toliko daleko da sada zahvaljujući odgovarajućem programu možete preko kompjuterskog monitora pratiti proces pletenja i zadavati model i mustru koju želite.

– Razvoj tekstilne industrije učinio je svoje, pa je poslednjih decenija mašinski plet imao primat. Ali ipak, ručni rad ne može da zameni nijedna mašina. Izbor pletiva je sve raznovrsniji, kako po boji tako i po predivu, a kreativnost u pletenju je neograničena, što ih i čini popularnim – objašnjava Milena Nikolić, dugogodišnji iskusni trgovac u zemunskoj „Maji”, jednoj od najstarijih prodavnica pozamanterije u zemlji.

Pletenje je dakle ponovo u modi. Doduše u nešto drugačijoj formi. To više nije zanimacija naših baka, nego mogućnost da s ljubavlju stvorite neki komad odeće, koji vas ako ništa drugo tokom ove zime može dobro zagrejati. Ova pojava je čak uzela toliko maha da studenti na pojedinim koledžima u SAD pletu na časovima, jer mnogi od njih veruju da su na taj način bolje koncentrisani na ono što predavač govori.

Ako se odlučite da uzmete igle u ruke, treba da znate da se u prodavnicama pozamanterije može kupiti najrazličitija vunica kako po sastavu, tako i po debljini prediva i boji. Prilikom kupovine, obratite pažnju na postojanost boje i na to koliko se skuplja prilikom pranja. Na etiketi piše koja veličina igala vam treba, mada za moher recimo preporučuju trojku, a može i desetka, zavisno od mustre. Pri tom treba imati na umu da što su igle deblje, ide manje prediva.

– Za šal od dva metra (širine 25 cm) treba oko 300 gr deblje vunice, a za džemper od melirane vune oko 700 gr, a vunice tankih niti oko 450 grama. Tako da vas džemper dođe od 400 do 1.000 dinara – objašnjava naša sagovornica i dodaje da vunica koja se ne utroši može da se zameni, naravno pod uslovom da nije načeta.

Najjednostavnije je ištrikati šal, a najlepši su oni od ostataka vune, različitih boja, koji se slažu uz mnogo odeće. Komplikovane su recimo rukavice, ali bolje od njih greje samo nečiji topao dlan.

Zato krenite, klot, frket...

Slavica Berić

-------------------------------------------

Vuna jeftinija od sintetike

100 odsto vuna 100 gr 160 din. (za džemper treba oko 700 gr)

mešavina sa 60 odsto vune – 100 gr 215 din.

mešavina sa 30 odsto vune – 100 gr 180 din.

sintetika 100 odsto – 100 grama 120 dinara (za džemper treba 400 gr)

-----------------------------------------

Alat za pletenje

Igle su osnovni alat pletilje. Sve imaju zašiljen vrh kojim se oblikuje očica i dugačko, valjkasto telo, na koje se namiču napravljene petlje. Mogu biti od čelika, aluminijuma, plastike ili drveta, a cena je od 150 dinara pa naviše.

Za različite vrste pletiva postoje različiti tipovi i veličine igala koje su standardizovane i svrstane u 17 kategorija po veličini. Cena je od 150 din., u zavisnosti od debljine, materijala i dužine.

Igla mora imati oštar vrh. Tupi raščerupaju nit pletiva i otežavaju rad, naročito kod finih čipkastih mustri.

Obostrano zašiljene igle u garnituri od pet su za kružno pletenje: rukavica, čarapa ili rukava... i u prodavnicama pozamanterije staju oko 1.540 dinara.

Neophodna je i igla s kukicom – heklica, da završimo rub, ili za hvatanje ispuštene petlje.

-------------------------------------

Za početnike

(/slika3)Za početak kupite ravne igle najbolje broj četiri ili pet (prečnik u milimetrima), a u radnji tražite običnu vunicu (bez dugih dlaka i čvorića) koja odgovara toj debljini igala. Ne brinite, trgovci znaju šta treba. Dobro bi bilo naći nekoga ko zna da plete, mada od pomoći mogu biti i knjige o štrikanju, kao i brojni forumi na Internetu. Svaki početnik jako zateže pletivo, ne treba se obeshrabriti, vremenom se ruka navikne i opusti. Biće i dosta paranja, zato je potrebna glatka vunica.

Ukoliko niste početnik, pre nego što počnete sa radom treba ispitati mogućnost igala i vune za odabrani bod. Uzorak se mora otpočeti bar na 30 osnovnih petlji i bar pet centimetara visine.

I u pletenju postoje specifične reči i izrazi koje treba znati kao recimo: petlja – očica.

 Prava petlja – glatki bod – petlja s lica – klot.

 Obrnuta petlja – petlja s naličja – frket.

-------------------------------------------------------

Angora, moher, merino

Pletivo može biti različitog porekla: vuna, angora, pamuk, sintetika... Jednostruka i višestruka, jednobojna i melirana...

Od životinjske dlake česte su:

Merino vuna – fina, vrlo elastična, tanka, lagana, kvalitetna vuna od merino ovce. Finoće vlakna od 16 do 23,5 mikrometara (poređenja radi ljudska dlaka ima oko 30 mikrometara).

Vuna lame – šišanjem južnoameričke lame dobija se tzv. alpaka vuna. Ova vuna nema lanolina pa je mogu nositi i oni koji su inače alergični na vunu, vrlo je izdržljiva ali manje topla.

Moher – vuna angorske koze, odlikuje se dugom dlakom. Topla je i mekana, često je koriste u mešavini s ovčijom vunom i sintetikom.

Angora – vuna koja se dobija od dugačke, mekane dlake angorskih kunića. Dobar je toplotni izolator, pa je dobra za džempere, ali nije izdržljiva, a prilikom pranja se skuplja.

Kamilja dlaka – predivo koje se dobija od donjeg sloja kamiljeg krzna, izuzetno je mekano, prirodne boje koja se retko farba, uglavnom se prerađuje u materijal za tekstilnu industriju, a koristi se i kao vuna za pletenje. Gotovi proizvodi su najmekši od svih vlakana životinjskog porekla i izuzetno su topli.

Gruba vuna – najlošijeg je kvaliteta, potiče od ovaca s grubom vunom, malo kovrdžanom i koristi se za tkanje tepiha ili kao izolacioni materijal.