Srpska književnost na nemačkom

Predstavljanje nacionalnih književnosti retko je u svetu, a svaki takav, dobro urađeni, projekat samo može da zasluži pohvalu i naše poštovanje. Tako je i sa jednim od poslednjih projekata izuzetnog, rano preminulog pesnika, esejiste i prevodioca sa nemačkog jezika Zlatka Krasnog (30. oktobra napunila se godina dana kako je iznenada umro) – najnovijim brojem časopisa „Podijum” („Poduim”), koji je upravo objavljen u Beču.

Krasni je, naime, pre dve godine, sa urednikom Hanesom Vioralom dogovorio da to bude panorama savremene srpske književnosti, ograničena samo na pisce sa područja Srbije. Krasni je tokom 2008. započeo rad na ovom projektu, uradio je skoro pola predviđenog posla, a onda je smrt omela dalji rad.

Posao je, u dogovoru sa Vioralom, preuzeo Jan Krasni, sin Zlatka Krasnog, mladi ali na osnovu nekih knjiga već potvrđeni vrsni prevodilac sa nemačkog. Prevodi su u Beč stizali gotovo do juna meseca ove godine po spisku koji je sastavio Zlatko. Budući da, saznajemo, nije mogao da računa na dodatnu pomoć našeg Ministarstva kulture, Vioral je smanjio originalni spisak tako što je uklonio sve esejističke priloge. Časopis, i pored toga, ima obim od dve stotine stranica.

U uvodniku Hanes Vioral ističe da su „u časopisu svi prilozi kratki, te se zato ne dobija na dubini već na širini pogleda ka savremenoj srpskoj književnosti”, a kako se iz „redosleda koji je subjektivno dat uvek mogu izvesti pogrešni zaključci, tekstovi su poređani prema abecednom redu imena autora”. Vioral je napravio i jedan izuzetak: iako je običaj da stvaralaštvo priređivača ne bude zastupljeno u broju koji je uredio, on je taj običaj zaobišao, napisavši: „To je omaž ne samo njegovom pesništvu već i njegovom angažmanu kao antologičaru i prevodiocu austrijske književnosti”. Na koricama „Podijuma” posvećenog srpskoj književnosti nalazi se reprodukcija slike Moma Kapora sa ogromnom vrteškom i sitnim brojgelovskim figurama, a pored toga piše SERBIEN. Osim te slike, u samom časopisu objavljene su mnoge Momine grafike.

Predstavljeno je 58 srpskih autora (prema abecednom redu), i to pesnici, prozaisti i aforističari. To su: Matija Bećković, Predrag Bogdanović Ci, Dragomir Brajković, Radoslav Bratić, Aleksandar Čotrić, Gojko Đogo, Goran Đorđević, Dragan Dragojlović, Srba Ignjatović, Milica Jeftimijević Lilić, Momo Kapor, Marija Knežević, Dušan Kovačević, Tanja Kragujević, Zlatko Krasni, Vuk Krnjević, Zdravko Krstanović, Zoran Mandić, Radomir Mićunović, Dragoslav Mihailović, Milan Mihajlović, Ivana Milankova, Čeda Mirković, Živorad Mitrašinović, Dragan Mraović, Ivan Negrišorac, Danilo Nikolić, Rajko Petrov Nogo, Duško Novaković, Vida Ognjenović, Petar Pajić, Mihajlo Pantić, Miodrag Pavlović, Aleksandar Petrov, Goran Petrović, Borislav Radović, Jovan Radulović, Slobodan Rakitić, Ana Ristović, Petar Sarić, Milisav Savić, Ljubomir Simović, Dobroslav Smiljanić, Radomir Smiljanić, Božidar Šujica, Vladimir Tasić, Miroljub Todorović, Boško Tomašević, Dragan Velikić, Miroslav Josić Višnjić, Milovan Vitezović, Duška Vrhovac, Darinka Vučinić, Miro Vuksanović i Zoran Živković.

Poseban odeljak, In memoriam, posvećen je Zlatku Krasnom, a tu je ponovljen i tekst Petera Handkea o njemu.

Časopis „Podijum” posvećen srpskoj književnosti predstavljen je nedavno u Beču. Mariane Gruber, predsednica austrijskog Društva književnika, rekla je da je važno što je časopis izašao da bi se slika koju su Austrijanci stekli o nama zbog politike promenila makar na planu kulture. „Za to je potreban neko ko može da uradi prevod i izbor, kao Zlatko i Jan, i neko ko može to sve da objavi, kao Vioral”, kazala je Mariane Gruber.

A. Cvijić

-------------------------------------------------

Zlatko Krasni je bio srpski pesnik koji je jako puno učinio za austrijsku književnost, rekao je Vioral na predstavljanju časopisa „Podijum” u Beču. Objavio je dva izbora iz austrijske književnosti, a ostala je jedna obimna, gotovo sveobuhvatna antologija savremene austrijske poezije koja bi trebalo da se objavi. Časopis će biti predstavljen u Beogradu u februaru ili martu 2010.

-------------------------------------------------

Finansijska pomoć iz Austrije

Projekat predstavljanja nacionalnih književnosti u Austriji započet je još ranije u okviru časopisa „Podijum”, tako da je već izašlo nekoliko tematskih brojeva posvećenih mađarskoj, poljskoj, češkoj i slovačkoj književnosti. Neki brojevi su, međutim, bogatiji, kao na primer mađarski u čiju se realizaciju uključilo i mađarsko Ministarstvo kulture sa značajnim sredstvima, dok su drugi nešto užeg obima. Časopis posvećen srpskoj književnosti je drugi po veličini od svih do sada objavljenih, i za njega su kompletna sredstva izdvojili austrijsko Ministarstvo za obrazovanje, kulturu i umetnost, Kulturkontakt u kojem posebnu zahvalnost treba odati Anemari Tirk, i Odeljenje za kulturu pokrajinske vlade Donje Austrije.