Koji Herman, koja Ketrin?

Koji Herman, koja Ketrin? Imena budućih čelnika Evropske unije, prvog predsednika Unije i nove šefice diplomatije – Hermana van Rompuja i Ketrin Ešton – malo znače većini Evropljana. Ova evropska anonimnost nije, međutim, bila prepreka da lideri 27 članica EU predlože za važne poslove u Briselu upravo njih: dosadašnjeg belgijskog premijera Hermana van Rompuja i sadašnjeg komesara Unije za trgovinu Ketrin Ešton.

Belgijski (flamanski) političar i britanska baronica na privremenom radu u EU pomenutim izborom već su ušli u istoriju Unije. Rompuj će sigurno, ako ni po čemu drugom, ostati zabeležen kao prvi stalni predsedavajući Saveta EU – jednostavnije rečeno predsednik. Ketrin Ešton obezbedila je slično mesto jer će biti prva žena u ulozi visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Izbor kandidata za prvog predsednika EU očekivan je s velikim interesovanjem. Nešto zbog činjenice da je za mnoge ovaj čin trebalo da bude „kruna” devetogodišnjih napora Unije da se reformiše, a nešto i zbog neizvesnosti koja prati svaku „tuču” za neku značajniju briselsku fotelju. Na kraju sve je, kako komentarišu evroskeptici – i ne samo oni – izvedeno naopako.

Višemesečna neizvesnost oko izbora prvog predsednika Unije okončana je na večeri lidera EU koji su se, tom prilikom – uz dobar zalogaj i gutljaj pića – složili da „posao” dobije belgijski demohrišćanin. Iako je ime Van Rompuja bilo u najužem krugu kandidata, sve do poslednjeg trenutka očekivalo se da bi predsednik mogao da postane neko iz prve lige evropskih političara. A Herman van Rompuj, bez obzira na sve pohvale izrečene na njegov račun, to svakako nije.

Takva očekivanja „podgrevalo” je dodatno, više nego uočljivo, ćutanje Pariza i Berlina. Predsednik Sarkozi i posebno kancelarka Angela Merkel uporno su izbegavali da spomenu ime nekog kandidata za predsednika EU što je trci davalo dodatnu neizvesnost. Mediji su tvrdili da Merkelova s razlogom kalkuliše: Berlin, navodno, nije imao kandidata ili favorita za predsednika Unije kako bi imao odrešene ruke da 2011. Nemačka zatraži i dobije mesto šefa Evropske centralne banke.

Dobri poznavaoci prilika u evropskoj „prestonici” Briselu tvrdili su da je, na taj način, stvorena atmosfera koja nagoveštava „seču” jakih kandidata što se, na kraju, i dogodilo.

Nisu prošli, na primer, dugogodišnji premijer Luksemburga Žan Klon Junker (osvedočeni Evropejac) ili bivši britanski premijer Toni Bler. Za 27 članica EU prihvatljiviji je bio malo poznati belgijski političar koji je, ipak, najviše problema zadao medijima koji su baš morali da se pomuče i otkriju kako se zapravo izgovara njegovo prezime.

Sve to izvedeno je daleko od očiju javnosti, na državničkoj večeri, što nije predviđeno nijednim dokumentom EU. Komentarišući celu „predstavu”, londonski „Indipendent” je zaključio: „Za tajnovit način na koji je 27 ponosnih demokratija izabralo predsednika Vatikan je oličenje transparentnosti”.

Drugi evropski mediji bili su još oštriji izveštavajući: „o propuštenoj šansi”, reformi EU koja je samo na papiru, igri najmoćnijih članica Unije koje su izborom slabih kandidata zapravo ojačale svoje pozicije. 

„Evropa želi da razgovara sama sa sobom umesto da je drugi slušaju”, piše švedski „Aftonbladet”, objašnjavajući zašto na čelo EU nije došao neki političar većeg kalibra koji bi bio ravnopravan sagovornik Obami, Putinu...

Italijanski dnevnik „Korijere dela sera” rezignirano je konstatovao: „Ono što se dogodilo u Briselu ... je kapitulacija Evrope”. Najtiražniji evropski list, nemački „Bild”, nije se trudio da ulazi u političke finese pa je „udario” u ono što svima pada u oči: „Mister i mis Evropa, ko su, bre oni”.

Čak ni predlaganje baronice (plemićku titulu dobila je 1999) i britanske laburistkinje Ketrin Ešton za mesto prvog diplomate EU nije izazvalo previše simpatija. Nezvanično se spekuliše da je Eštonova u poslednjem trenutku „izvađena iz šešira” jer je ispunjavala dve uslova: levičar je –  ukoliko se tako nešto još uopšte može reći za laburiste – i pripadnica je lepšeg pola koji je slabo prisutan u najznačajnijim foteljama EU.