Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad jednom dođe kraj

Smežurani starac pokušava da kroz debelo staklo naočara vidi ko sam. Na njemu odelo, demode, sa ponekom flekom… Ipak se vidi da je nekada davno to bio skup komad odeće, kvalitetan tvid, još bolji kroj…Ponovo mu se obraćam :

- Čika Pjer, jel’znate ko Vam je dosao u posetu ?

- Priđi bliže da te vidim, mnogo si daleko…

Jedino da mu se unesem direktno u lice…Mislim da me ne bi ni tada prepoznao. Odustajem i kažem mu svoje ime i čija sam…Aaa, otkud ti da se mene setiš ? Pa eto, čula sam da ste ovde u stacionaru, pa sam došla da vidim kako Vam je?

A, hvala bogu dobro, ali nije baš kod kuće… Bolje je kod kuće, ali eto, ne mogu više sam, ne vidim, ne mogu u pazar, ni da kuvam, perem, pritisle godine...Vi jako dobro izgledate za svoje godine …87 nije mala stvar… Moj tata je otišao mnogo mlađi, u 68-oj… Čuo sam, kaže čika Pjer, mršti se i menja temu… Ne voli da priča o smrti i o umrlima…

Pita me – a kako je sad dole ? Kako se živi ? Ima li svega ? Ima, čika Pjer, ima, samo ako imate para…Kad imate para, ima svega…Znam ja to, to je tako uvek bilo…svuda…Ovde Vas lepo paze, zar ne ? E, lepo…lepo bi bilo da sam mlađi, kod svoje kuće, ali sad je tako kako je, bolje nema…Ja bih najviše voleo da se vratim da umrem tamo dole…Kako ćete sad dole, posle toliko godina, pola veka ? Ne biste se Vi dole mogli snaći…ko bi Vas dole ovako gledao ?…Sestra Vam je tek neku godinu mlađa od Vas…A dobro je ona, bolje nego ja…Umro joj je muž, ali ona još putuje…Zimus se vratila iz Amerike, bila je tamo kod kćerke…

Opet se mršti i menja temu…A je li, bogati, kako je sad dole ? Kakva je nova vlast? Odakle početi priču, šta je novo za nekoga ko je otišao pre 50 godina iz Beograda u potrazi za boljom zaradom, ali i za provodom…Tek što se oženio, rešio je da ide u inostranstvo i svoju mladu poveo sa sobom, u grad svetlosti.

Posao je relativno lako našao, jer je još tada dobro govorio francuski. U gradu svetske mode, vladala je prava jagma za svakim ko je u to vreme znao da udene konac u iglu…Avanzovao je od običnog šnajdera do šefa radionice za popravke (tzv. retouche), u jednoj slavnoj i skupoj pariskoj modnoj kući. Dobro je zarađivao, imao i veliki bakšiš od nekih slavnih mušterija, ali dosta je i trošio. Naročito posle iznenadne smrti žene, koja nije imala ni 40 godina kad je doživela srčani udar, dok je Pjer bio na poslu…Sahranio ju je na slavnom groblju «Père Lachese» i nikada se više nije ženio.

Živeo je povučeno i dostojanstveno, hranio se po dobrim pariskim restoranima, lepo se nosio…Svi su na njega gledali kao na jednog pravog francuskog gospodina, sa lepim manirima, koji dobro poznaje Francusku i Francuze…

A nije da čika Pjer nije bio dobra prilika, bio je. Uvek besprekorno odeven, sa puno francuskog stila… Onižeg rasta i proćelav, uvek sveže izbrijan i prijatno naparfimisan, sa Liberation-om u ruci…Mene je Pjer iz mlađih dana likom i stasom mnogo podsećao na francuskog ministra Alana Juppé-a…Srpske reči je izgovarao sa napućenim usnama, šuškajući milozvučno kao pravi Francuz… Tu i tamo bi ubacivao i po neku francusku frazu, jer je brže mislio na francuskom…Nije imao veliko društvo, ali bi uvek pritekao u pomoć novopridošlim imigrantima, jurio za njih po raznim ministarstvima, pisao u njihovo ime pisma i borio se diplomatski i učtivo sa francuskom birokratijom.

Verovao je da sa «patron-om» tj. gazdom nema šale… Gazda je gazda i uvek u pravu…hvalio je francuski sistem, jer obični radnici mogu da se preko sindikata izbore za svoja prava… De Gol mu je bio idol, a kasnije Miteran… Desničare nije mnogo mirisao, jer kad god su oni na vlasti, radnicima nije bolje, već gore, manje plate, duže radno vreme itd...

Nikada mi nije bilo jasno zašto jedan takav gospodin pomaže nekim polupismenim tipovima, koji dolaze iz unutrašnjosti da zarade «velike» pare u Parizu, tim pre što je često zbog takvih imao i velikih problema… Neki su se opijali, drugi ostavljali venčane žene, nalazili ljubavnice, pa je perje letelo na sve strane. Dešavalo se i da Pjer mora do skoči do prefecture da dâ izjavu u ime nekog “švalera”…Bilo je i onih koji su i poslednji franak znali da potroše na konjskim trkama, pa kad im jave da im je neko dole u Srbiji umro, da treba dođu na sahranu, onda bi opet Pjer stupao na scenu, oblačio «kockara» na brzaka, da ostavi lep utisak dole kod familije, da misle kako se dobro živi u Parizu i da ne vide da od onog njihovog i nema baš neke vajde …

Pjer je često dobijao i zadatak da Pariz pokaze onima koji su dolazili kod rodbine u posetu…Tako sam ga i ja upoznala još početkom 80-ih kad sam se prvi put našla u Parizu kod rođaka. Pjer je nekako uvek mogao da dobije slobodan dan, a imao je puno godišnjeg odmora, nikada do kraja iskorišćenog… Svega nekoliko puta je otišao nazad u Beograd, da obiđe roditelje, a posle njihove smrti ispostavilo se da za Pjera više nema mesta u očevoj kući…Sestra, zet, stigla i deca, a prostora za celu familiju nikad dosta…Pjer je prestao da odlazi, da ne bude na smetnji…Znaš, otac je meni ostavio deo kuće, ali eto…

Gledam ga i mislim šteta, dobar je to čovek, a nije imao baš neku veliku sreću u životu…I stančić koji je kupio negde kod pariske Olimpije, u vreme kad je dobro zarađivao, izgoreo je u nekakvom požaru… dugo se tužio sa opštinom radi odštete i na kraju kad je otišao u penziju, prihvatio je da živi u opštinskom stanu na periferiji Pariza. Svake nedelje imao je običaj da odlazi u Pariz metroom na nedeljni ručak sa mojom rođakom, koja nikada nije zaboravila da joj se Pjer našao prvi pri ruci onomad kad je stigla sa jednim koferom na «Gare de Lyon» ... Uvek su se nalazili u istom restoranu u 11-om arondismanu … Znao je tačno koliko je taj restoran promenio vlasnika, koji je bio dobar, koji ništa nije valjao…

- E, nije sad Pariz kao što je nekada bio…U moje vreme, nije bilo ovako…Bilo je više reda, a sad, « ça vas pas »…ne valja sad…Kako ne valja, pitam, šta ne valja? - Mnogo se toga ovde namnožilo, ima svega i svačega…Ali vidite kako Vas paze? Prošle godine ste zaglavili na tri meseca u bolnicu, spasli su Vas, trudili se oko Vas… Da, jesu, bogu hvala, davali su mi neke skupe injekcije, pa sam uspeo da ponovo stanem na noge…sad mogu da idem, imam i štap… kažu mi da nema pomoći za oči, vid mi je jako oslabio…Ne bi vredela nikakva operacija…

A kakva Vam je hrana ovde ? Dobro je, nije loše…Ima i mesa, voća, kolača…Ja ne jedem puno, slatko ne trošim… znaš bolje je jesti manje…Volim da popijem kafu…Pijem dve dnevno, dozvolio mi lekar…To malo pogura moje srce kad zaštopa, znaš… I žao mi je što ne mogu više da sebi kuvam sladak kupus sa kolenicom…Nekad mi se baš jede…

A jel’ Vam dolazi još neko u posetu ? Ne, nema ko, zašto da dolazi, šta će mi ko?, brani se …. Zar nemate ovde sestričinu, sa familijom ? « Si, si », imam, bila je ona... jednom su me vozili kod njih, ali šta ću im ja ?…Ima dvoje dece, drugog muža i dva kera... nemam ja tih para da se oni vrte oko mene…Ovde mi je dobro, država brine o meni…Vratio sam im onaj stan, znaš…Penziju ovde više ne dobijam, sve država reguliše automatski…A i šta će mi, ne vidim ja sad da idem da plaćam sa karticom…Ne treba meni ovde novac…

Znaš, letos su me pitali da li imam nekog od familije još dole u Srbiji…Rekao sam da imam sestru u Beogradu…Znaš, ja nikada nisam hteo da uzmem francusko državljanstvo…nisam hteo, šta će mi to…Nije mi bilo potrebno…Možda me prebace dole negde, kod sestre…rekli su da će videti…znaš, razmišljao sam, voleo bih ipak dole da umrem…

Ćutim, klimam glavom, a u stvari nemam srca da mu prenesem gunđanje njegovih rođaka … Šta, matori nas se sad setio, kad mu je došao kraj…Gde je bio do sada? I to na ovu krizu i skupoću… Nema deda pojma koliko košta jedna sahrana u Beogradu … Ko će to da plati ? Neka ga tamo, gde je i do sad bio…dobro mu je tamo…

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.