Krug „Zorke” odsečen od sveta

Šabac – Bivšim radnicima „Mineralnih đubriva“, koji već 18 dana protestuju zahtevajući isplatu zaostalih zarada, juče su se pridružile kolege iz „Obojene metalurgije“, druge po veličini članice šabačke Holding kompanije „Zorka“. Bivši, ali i sadašnji radnici ove fabrike zaprečili su glavnu robnotransportnu kapiju, tako da je krug kompanije, posle blokade prve kapije i pružnih koloseka 9, 10 i 11, potpuno odsečen od sveta.

Radnici „Obojene metalurgije“ takođe traže isplatu zaostalih zarada za koje imaju izvršne sudske presude. Prema njihovim tvrdnjama, radi se o 40 plata iz 1999, od 2000. do 2004. i 2007. godine, što je sa kamatama oko osam miliona evra za ukupno 800 radnika.

Njihov zahtev je da tender bude raspisan u najkraćem mogućem roku, kao i da se u Agenciji za privatizaciju održi sastanak kome će prisustvovati potencijalni kupci i predstavnici opštinskog i republičkog sindikata. Na spisku radničkih zahteva je i neopoziva ostavka direktora fabrike Alekse Kovačevića.

– Privatizacija „Obojene metalurgije“ trebalo je da počne krajem 2006. godine, u vreme kada smo bili u zakupu kompanije „Indocink smelters“. Međutim, i pored napretka u proizvodnji i redovnih plata, ugovor je raskinut na inicijativu našeg rukovodstva. Strani partner bukvalno je isteran iz fabrike, a potom je onemogućen da učestvuje na tenderu: stopirana je i njegova izvanredna ponuda od 48 miliona evra. To nas navodi na zaključak da direktor Kovačević gura fabriku u stečaj – kaže za naš list Aleksandar Stanković, radnik „Obojene metalurgije“, u kojoj je od nekadašnjih hiljadu zaposlenih ostalo tek sedamdesetak.

Direktor Aleksa Kovačević ne poriče da je situacija dramatična:

– Niko neće da kaže da je država na osnovu prodaje „Zorkinih“ preduzeća do sada inkasirala oko 50 miliona evra, a nije bila spremna da reguliše obaveze prema radnicima. Rukovodstvo preduzeća je dovedeno u položaj da svako može da ga besomučno kritikuje, a mi isto tako nemamo gde da odemo, moramo da izdržavamo svoje porodice... Problem je što „Obojena metalurgija“ duguje sedam milijardi dinara, a vredi deset puta manje, zbog čega niko nije hteo da je kupi. Međutim, model privatizacije određivala je Agencija, a mi smo bili samo serviseri, bez ikakvih ovlašćenja – ističe Kovačević.