Prezaduženi i Amerika i Amerikanci

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 27. novembra – „Jedan od četiri dužnika je ispod vode”, poručuje na naslovnoj strani najtiražniji američki dnevnik „Volstrit džornal”. U tekstu koji sledi analizira se činjenica da čak 23 odsto vlasnika kuća (10,7 miliona porodica) koje su uzete na kredit, i kao takve su pod hipotekom, duguju više nego što u ovom momentu vredi njihova celokupna imovina. Pošto je sudbina ovih nekretnina da će preći u ruke banaka, koje će ih onda izneti na već zasićeno tržište, rezultat će biti usporavanje oporavka građevinskog sektora, pa sa time i ukupnog oporavka američke ekonomije.

Ovo je loša vest ne samo za pojedince, nego i za državu. Prvi su, istina, sa nesmanjenim entuzijazmom u odnosu na uobičajeni, jutros od rane zore krenuli u juriš na robne kuće jer danas je „crni petak”, dan najveće godišnje rasprodaje (pojedine robne kuće svoja vrata su otvorile noćas u tri), dok podatak koji iznosi ugledni poslovni list nagoveštava porast zvaničnih glavobolja – zbog nacionalnog duga.

Sporiji oporavak, naime, podrazumeva i nastavljanje usporenog priliva novca od poreza u državnu blagajnu i svakako teže ostvarivanje plana da Amerika bar donekle uravnoteži nesklad između onoga što privređuje i onoga što troši – jer je njen budžetski deficit izmakao kontroli.

Za fiskalnu 2009. koja je ovde završena 30. septembra, država je bila u minusu od 1,4 biliona (hiljada milijardi) dolara. To je najveća budžetska rupa od završetka Drugog svetskog rata (rekordni je napravljen u završnoj ratnoj godini: 21,5 odsto od bruto nacionalnog proizvoda – BNP).

Ovoga puta deficit je dostigao 10 odsto BNP-a, što Ameriku svrstava u red finansijski neuređenih država, kao što je, naprimer, Zimbabve. Budžet je iznosio 3,5 biliona, dok je prihodovano samo 2,1 bilion: zbog recesije ubrano je manje poreza nego što bi u normalnim okolnostima bilo očekivano.

Ono što je međutim ovde povod za brigu, i sve češća upozorenja ekonomista, to je da su mali izgledi da se ovaj nesklad u dogledno vreme prevaziđe. Predsednik Obama se doduše zarekao da će deficit do kraja svog prvog mandata svesti na tri odsto, što je standardna mera „zdravog” budžetskog manjka, ali ekonomisti iznose procenu da će i na kraju 2012. deficit biti veći od poželjnog: 4,6 odsto.

To će doprineti dodatnom uvećanju ukupnog nacionalnog duga, koji u ovom momentu iznosi 12 biliona – skoro 90 odsto BNP-a. Po tome, Amerika ne bi mogla da se kvalifikuje za evrozonu, jer je uslov za to da se ne duguje više od 60 odsto godišnje vrednosti ekonomije. Desetogodišnja prognoza, pak, veli da će 2019. SAD ukupno dugovati između 17 i 23 biliona, što će, ako se ostvari varijanta optimista, biti 50.000 dolara po glavi svakog Amerikanca.

Oni, Amerikanci, zbog ovoga brinu, ali u okolnostima kada je nezaposlenost takođe rekordna, 10,2 odsto u ovom momentu, u isto vreme traže da im država više pomogne.

Sadašnja administracija deficit objašnjava nasleđenom finansijskom zbrkom, činjenicom da je vlada predsednika Buša smanjila poreze (omiljeni politički potez republikanaca), a u isto vreme povećala troškove (započela je dva skupa rata, u Iraku i Avganistanu). Takođe, deficit je naduvan i troškovima spasavanja ekonomije od potpunog sloma koji joj je zapretio, pa je za tu svrhu odvojeno 787 milijardi, od čega je polovina namenjena za trošenje iduće godine.

Ali Obama je na meti kritika protivničkog tabora koji tvrdi da će njegova zdravstvena reforma, glavni politički prioritet, oko koje se vodi ogorčena bitka u Kongresu, povećati budžetske izdatke za oko sto milijardi godišnje, u idućih 10 godina. Uz to, udar na budžet će biti i povećani troškovi za socijalne programe, pošto se posleratna „bebi-bum” generacija približava dobu od 65 godina, kada se kvalifikuje za razne socijalne benefite.

Amerika svoju povećanu potrošnju inače finansira prodajom državnih obveznica, koje najviše kupuju Kinezi, sa svojim velikim deviznim rezervama, što je kao rezultat proizvelo da su dve ekonomije postale neka vrsta sijamskih blizanaca. Trenutno, u rukama Kineza je jedan bilion američkih vrednosnih papira.

Ti papiri donose kamatu, veoma skromnu doduše, ali taj interes je ipak veliki u apsolutnim brojevima: ove godine to će Ameriku koštati 202 milijarde dolara.

Problem je i što u idućih nekoliko meseci za naplatu dospeva 1,6 biliona dolara, što će,zbog trenutne situacije, svakako biti reprogramirano. Inače, u naredne tri godine vlada će morati da na tržište iznese još 3,5 biliona dolara obveznica – s nadom da će za njih naći kupce...